Према подацима Министарства привреде, за две године подржано је 37 пројеката од којих осам филмова, шест ТВ серија, 18 реклама и пет пројеката који су обухватили само визуелне ефекте.
Према речима извршне директорке Српске филмске асоцијације Милице Божанић, уредба је већ у првој години испунила очекивања, сва средства су потрошена и инострани пројекти у вредности од 16 милиона евра дошли су у Србију.
Пре ступања на снагу Уредбе, која је омогућила 20 одсто повраћаја средстава инвеститору, просек је био између 10 и 12 милиона, да би прошле године вредност страних продукција реализованих у Србији била око 31,8 милиона.
Анализом утрошених средстава закључено је да 61 одсто трошкова отишао у филмски сектор, док се 39 одсто прелива у друге секторе као сто су транспорт, хотелијерство, малопродаја, телекомуникације, текстил, грађевинарство итд.
Директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић каже да су током 2016. године странци у Србији потрошили око 2,4 милијарде динара и у односу на повраћај који су добили, на сваки динар који је држава уложила у те повраћаје, зарађено је шест динара.
Још већи успех је забележен 2017. јер су стране филмске екипе потрошиле у Србији 3,8 милијарди и на један динар који је држава уложила у повраћај средстава вратило се 9,6 динара.
Велики успех уредбе у протекле две године створио је услове да се она унапреди, те је Влада Србије, пре недељу дана, на предлог Министарства привреде, усвојила нову Уредбу којом је повећан проценат повраћаја средстава инвеститору са 20 на 25 одсто и удвостручен буџет за тај програм, са ранијих 400 на 800 милиона динара.
Јевтић је објаснио да је реч о повраћају средстава на квалификоване трошкове, а то су сви они које стране компаније у Србији имају за изнајмљивање српских ресурса - од филмских професионалаца, преко инфраструктуре до локација.
У региону имамо доста јаку конкуренцију. Мађарска је направила већ велики бизнис од тога и годишње зарађује око 400 милиона евра само од страних продукција. Бугарска има најбољи студио у окружењу - Бојана студио. У Хрватској се снимају „Star Wars“ и „Game of Trones“. Ми имамо доста тога да понудимо и за кратко време колико постоји уредба, показало се да има доста интересовања у свету, рекао је Јевтић.
Повећање процента повраћаја средстава, Јевтић очекује да ће Србију учинити много компететивнијом.
Морали смо да се наметнемо некако, јер рецимо Словенија већ има 25 процената, Малта 27, Француска уводи 25, Холандија има 30 одсто. То су начини како да будете конкурентнији када већ немате море као Хрватска или неке друге ствари које имају околне земље, истиче директор ФЦС.
Оно што стране продукције привлачи Србији јесте широк варијатет локација које могу бити доступне у врло кратком периоду и на малој површини, затим чињеница да сви домаћи професионалци говоре енглески, да су јако прилагодљиви различитим стиловима рада и брзо се усклађују са креативним захтевима продукције.
Што се тиче филмских студија, у Србији постоји само ПФИ студио у Шимановцима и очекује да се обнови Авала студио који је приватизован пре више од годину дана.
Београд је место где се највише пројеката снима из логистичких разлога, али пажњу страних екипа привлаче и локације унутар Србије, до сада невиђене на филмским платнима, као што су Стара планина, Тара, затим локације у Војводини које могу да „глуме“ средњоевропске историјске локације.
