А можда вас успут и киднапују ванземаљци, да се не ваљате више по овој нашој овоземаљској, цивилизацијској, српској, породичној канализацији.
"Усековање" је на прво место одлично написан сценарио. Заправо, боље му стоји одредба - драмски текст. Ликови су педантно и уверљиво окарактерисани, са дубински представљеном мотивацијом која севне на нивоу детаља и објасни вам све што треба да знате о на пример, домаћину и ташти, које одлично, баш као и сви други своје улоге, играју Бојан Жировић, и Александра Плескоњић. Ви чим видите оца како се буди на каучу, а на зиду изнад главе му победничка признаница из квиза "Слагалица", одмах можете да схватите колики је он лузер, али не и до краја да претпоставите како ће да се снађе у куповини рибе, намештању трпезе и дугом дану славе током које ће на тањиру бити сервиране многе, а не само једна глава, она Јованова.
Саломе могу да буду све жене филма, Ироди мушкарци, али та фина симболички поредбена линија уопште не мора да се успоставља и натеже, зато што сви они, цела породица од два брата, две сестре, једног деде и једне бабе, троје деце и још приде им прија и пријатеља, венчаних, разведених, успешних и неуспешних, оних који су се лечили, који се лече или им то тек предстоји, чине један савршени галијаматас који ће кроз читав филм, фино и нијансирано да води драматуршки Аријаднин кончић у виду линије спида коју извлаче "клинци", презадовољни наведеним односима. Тако овај филм у социјалном смислу почиње да подсећа и на све оне филмове из деведесетих или с почетка двехиљадитих ("Кенгур", "Муње", "Хадерсфилд"), само што је сада 2023, ратови су прошли, револуције, падале су владе, БДП никад није био већи, а ствари делују још и горе, кад се погледају у реалности. И баш зато је ситуација фантастично одабрана, јер слава није ту само да се слави, иронично и не баш тако, него разоткривајуће говорећи.
И иако је филм "стармали", младост је можда и оно најлепше у њему. Јер, поред богатства и сложености драматуршке грађе, вештине режисера да је разговетно и јасно прикаже, сјајне глумачке поделе која је очигледно у сваком тренутку тачно знала шта и како треба да се ради, младост је оно што је заједничка карактеристика и сценаристи, и режисеру, и на неки начин главном глумцу Павлу Менсуру. А није лако носити једну тако тешку тему, још је теже збацити је са плећа пред публику, а да она представља тако човечан крик још једне нове генерације, истовремено и позив још једној изгубљеној генерацији родитеља. Позив на контакт.
Александра Балмазовић, Марко Грабеж, Анита Огњановић, Златан Видовић, Дубравка Ковјанић, Милица Јаневски, Александар Ђурица, Јована Гавриловић, Момо Пићурић, глума као да су на такмичењу, свака им се верује, као да су сами измислили ликове које играју. Ова чињеница показује и колико је добра подела добар део посла. Пажљив одабир глумаца који имају референце спрам ликова које играју, уопште не чудећи што је њихов позоришни живот готово познатији него онај на филму.
И кад смо већ код позоришта, не би ме чудило ни то да "Усековање" заживи и на позоришној сцени. Чак бих и волео. Захваљујући јединству радње, времена и места, то је некако и логично за очекивати, Међутим, још више захваљујући јединствености коју нисам ни читао, ни гледао још од драма Биљане Србљановић и Милене Марковић.
Игор Бурић
