Приређивачи монографије су епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић) и књижевник Селимир Радуловић, а поред одабраних записа првог српског архијереја и првог српског изворног прозаисте и песника, као што су Житије Светог Симеона, Карејски типик или Писмо студеничком игуману Спиридону, „Споменица” обухвата и посвете Светом Сави његовог ученика Доментијана, али и Теодосија, писца и песника следеће српске светогорске књижевне генерације. Ту су и обимна слова о животу и постигнућима наставника и учитеља и с Богом просветитеља својега отачаства из пера Светог и равноапостолног Николаја охридског и жичког, као и преподобног Јустина Ћелијског, а посебно поглавље монографије „Савиним стопама” доноси записе Михајла Пупина, Милоша Црњанског, Јована Дучића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Милана Кашанина и Димитрија Богдановића. Важан део књиге су и певања о Светом Сави поета различитих генерација, од Ђуре Јакшића, Војислава Илића, Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића, па Десанке Максимовић, Васка Попе, Слободана Ракитића, до Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога, Ђорђа Сладоје и Ивана Негришорца.
Међу у „Споменици” заступљеним песницима је и Благоје Баковић, прошлогодишњи лауреат Змајеве награде Матице српске, чија су изабрана дела у седам књига још један скорашњи издавачки подухват Архива Војводине, такође реализован у сарадњи са „Православном речју” . Овај избор - „важан датум српске поезије”, како у свом предговору вели Желидраг Никчевић - обухвата збирке „Чуваркућа”, „Саливање страве”, „Све док тебе нисам срео”, „Кад си путника створио”, „Упорност траве”, као и књигу поема. При томе је за Никчевића сам термин „избор” у Баковићевом случају веома релативан, будући да, како каже, песма једног од најзначајнијих савремених српских лиричара, и она из његовог раног, и она из каснијег и ова из данашњег тренутка пуне стваралачке зрелости, заправо „допире из више праваца истовремено”: „Он, у ствари, не пише, он песнички постоји - јединствен, безазлен, сам, а опет у апсолутном дослуху с нашом најбољом лирском традицијом”...
– Архив Војводине, као установа од националног значаја, препознао је да би благо, о којем се старамо, требало да буде видљивије најширој јавности – појашњава директор Архива др Небојша Кузмановић. – Уобичајено је, наиме, да грађани код нас траже документа везана за њихова приватна правна стања или проблеме које имају, или да научници, пре свега историчари, у Архиву истражују, али под нашим кровом се чува и мноштво грађе која је важна и релевантна и за најширу јавност. А спознаја о томе може до те јавности доћи или посредством изложби или кроз издавачку делатност, односно кроз наша електронска или штампана издања. Стога смо последње две-три године интензивирали и излагачку, а поготово издавачку делатност, и то не само кроз основна средства. Захваљујући нашем оснивачу, Покрајинској влади, можемо да рачунамо и на подршку посебним пројектима, управо као што су монографија „Свети Сава - споменица” или Изабрана дела Благоја Баковића, издања које је и лично подржао председник Покрајинске владе Игор Мировић.
А међу тридесетак издања, објављених у току прошле године, велику пажњу привукла је публикација „Усташка зверства”, зборник докумената из друге половине 1941. и прве половине 1942. године, који се чувају у Архиву Војводине, добрим делом у фонду Славка Одића (1915-2006), носиоца партизанске споменице и резервном пуковнику ЈНА, који је после рата дуго радио у Управи државне безбедности савезног СУП-а. Као руководилац ове управе имао је Одић на располагању и немачке архивске фондове, где је досије о усташким зверствима формирао Ш-мајор др Ернст Вајман, комесар за пресељавање при штабу Војног заповедника у Србији. У монографији је објављено 165 докумената, а посебно поглавље односи се на 63 фотографије, међу којима и оне које је снимила немачка војна команда из Беловара на месту масакра у Гудовцу, у близини Бјеловара, где је 28. априла 1941. убијен 201 виђенији Србин из овог и околних села.
У фокусу су биле и књиге попут „Колективни идентитет Словака у Србији” Кристијана Обшуста и др Небојше Кузмановића, „Национално без одијума” Саше Марковића, „Торнотолска жупанија” Олгице Трбојевић, „Стењак Црњанског” Миливоја Ненина, те „У незаборав прошлости” Сање Гаврловић, у којој је приљежно обрађена архивска збирка др Јована Милекића (1899 - 1978), која аутентично сведочи о личностима из света културе и уметности у периоду од друге половине 19. до прве половине 20. века. Важно издање Архива је и књига др Небојше Кузмановића „Нађмеђер - епопеја српског страдања”, посвећена највећем Српском војном гробљу ван матичне државе, после солунског Зејтинлика. У овом логору, седамдесетак километара удаљеном од Братиславе, током Првог светског рата кости од глади, исцрпљености и тифуса, умрло је око шест хиљада српских ратних заробљеника, али и жена и деце интернираних у ово словачко село из јужне и централне Србије и данашње Црне Горе. Такође, за десетак дана ће изаћи и књига „Мученици из Чуруга” са скоро 400 фотографија страдалника које су мађарски фашисти погубили током злогласне Рације у јануару 1942.
– Подршка Покрајинске владе, Министарства културе Републике Србије, Града Новог Сада, али и других институција у држави и шире, с обзиром на то да смо укључени и у међународне пројекте, омогућава нам да дођемо до више књига, више наслова. А томе значајно доприноси и сарадња са другим издавачким кућама, попут „Православне речи”, Културног центра Војводине „Милош Црњански”, „Прометеја” или Издавачке установе Епархије бачке „Беседа”, са којом смо у саиздаваштву ми и Архив Републике Српске објавили монографију „Усташка зверства” . И то је добар пут, јер тридесетак наслова само у 2020. години, уз електронска издања и два стручна часописа, „Археон” и „Архивски анали”, заиста је велика ствар – истиче др Небојша Кузмановић. – Издавачки планови и за 2021. слични су прошлогодишњим, акценат ће бити на продукцију наше аналитичке грађе, али и посебних издања. Ту посебно истичем да ће у току ове године монографија „Усташка зверства” бити преведена на енглески, руски и хебрејски језик, а објавићемо и књигу „Сремске жртве” са пописом око 40.000 људи који су од Осијека до Земуна страдали измеђи 1941. и 1945. Онлајн платформа са претрагом жртава је већ направљена, а сада припремамо и штампано издање у три тома.
М. Стајић
