Хроника 62. Сајма књига: Светионик за нови садржај у животу

У окружењу мноштва нових наслова јуче, првог дана 62. Међународног сајма књига у Београду, одржано је низ разговора, промоција и отворено неколико изложби којима се обележавају значајни јубилеји наше књижевности и културе.
sajam knjiga
Фото: Tanjug (video)

За бројне посетиоце, уз листање и куповину књига, Сајам је прилика и за сусрете с неким од наших познатих аутора. Јелена Ленголд, добитница Андрићеве награде, каже да “уме Београд пријатно да изненади – у време турбо-фолк културе, која преплављује медије, Сајам књига има много поестилаца и нека врста је светионика за бољи садржај у животу".

Како је ове године, уместо земље госта, у фокусу књижевност немачког говорног подручја, у програму “4 земље 1 језик” представља се литература Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна.

Посетиоцима ће бити презентовано око хиљаду књига савремених аутора из све четири земље, од чега, захваљујући сарадњи са Сајмом књига у Франкфурту и Главним удружењем аустријских књижара, премијерно чак три стотине педесет наслова.

Тим поводом Сајам ће посетити више од двадесет проминентних стваралаца за децу и одрасле. Током јучерашњег дана главне књижевне звезде Сајма биле су нобеловка Херта Милер и један од водећих немачки писац Марсел Бајер, који је овогодишњи “Гост у фокусу”.


Амбасадори читају Андрића и Тишму

Амбасадори Аустрије, Швајцарске и Немачке у Београду и принц од Линхенштајна учествовали су јуче на трибини “Необична географија” говорећи о томе које српске писце су читали, колико их је импресионирао Иво Андрић, као и особеностима земаља из којих долазе. Филип Ге, амбасадор Швајцарске, сматра да Андрићево дело нуди одличан историјски и културолошки пресек дешавања на Западном Балкану и има много информација за разумевање овог региона.

Уз Андрића, њихов избор је до сада била и литература Александра Тишме.


Окосницу књижевног дела Херте Милер, једне од најчувенијих савремених светских списатељица, чине теме засноване на животу у тоталитаризму, стратегији бекства, одбрани или барем очувању како менталног тако и физичког здравља, непрестаној потрази за слободом од терора пођеднако као и од загушљивости, неискрености и свеопште параноје.

Херта Милер рођена је 1953. у Румунији у породици банатских Немаца, а емигрирала је у Немачку 1987. Издавачка кућа “Лагуна” у сарадњи са Златним змајем први пут на српском језику представља књигу „Животиња срца“, други роман Херте Милер објављен 1994, који говори о Румунији осамдесетих година прошлог века, о свеприсутном страху, о идеји бекства из Чаушескуове диктатуре, о пријатељству, поверењу и издаји.

Марсел Бајер, добитник низа угледних немачких награда међу којима је и “Георг Бихнер”, први пут је овенчан и неком наградом ван Немачке, када му је ове јесени припала награда за поезију Златни кључ Смедерева.

“Геопоетика” је објавила његове романе “Летеће лисице” и  “Калтенбург”. 

Значајан део програма овогодишње сајма посвећен је литератури за децу. Једна од најистакнутијих дечјих писаца, Јасминка Петровић, уредник програма за најмлађе изјавила је јуче на Сајму да су деца будући конзументи културе и уметности и да зато треба улагати у њихову перцепцију књижевности како би овом лудом времену опстали као људи и најавила свакодневне програме од 11 до 12 часова намењене деци.

Сматра да је важно задржати заинтересованост деце за књиге и када се сајамска еуфорија заврши.

Н. Попов

EUR/RSD 117.3179
Најновије вести