Истекла ауторска права на култни роман Скота Фицџералда

Другог јануара ове године, само дан пошто су истекла ауторска права за Фицџералдовог „Великог Гетсбија“, на Амазону се појавила књига „Велики Гетсби вампир“, пише „Гардијан“.
Пиксабеј
Фото: Пиксабеј

Као и у оригиналу, наратор је Ник Каравеј, али у овој верзији „Гетсби не једе ништа, и има аверзију према сребру, белом луку и сунцу“.

Више од 25 милиона примерака ове књиге продато је откако је изашла у 1925, и не постоји никаква правна задршка која би зауставила потенцијалне писце са чудним или откаченим идејама. Од почетка године такође је изашао и „Геј Гетсби“ („Свако има тајну, и све оне се откривају на журкама Геј господара Гетсбија“). Књига „Велики Гетсби вампир“ Кристен Бригс има чак и исту насловницу као оригинално издање, само много крвавију. „И тако почиње да се окреће Гетсбијева вашарска вртешка“ примећује Ен Маргарет Данијел, професорка која се бави Фицџералдом: „Нешто од свих тих нових верзија ће вероватно бити добра фан фикција (дело које користи оригиналне ликове из туђег текста у новим сценаријима, обично врло петпарачки), нешто ће заиста бити добра књижевност. Фицџералд вероватно сад негде седи на облаку церећи се милионима нових Гетсбија који ће да пристигну.“

Уз бројне нове адаптације романа, укључујући графичку новелу која би требало да изађе, све гласније су интернет иницијативе које, ни мање ни више, захтевају Мапет верзију Великог Гетсбија. „Замислите Кермита у оделу из двадесетих, или Мис Пиги у светлуцавој хаљини, заробљеној у лошој вези са Гонзом“ узвикују они. Замислите само следећи дијалог: „Ник Каравеј: Питам се какав је Гетсби човек. Гонзо: Технички, он је жабац.“

Данијел би волела да се писци заинтересују за споредне ликове, попут Кетрин, која је права њујоршка боемка, или мистериозне, неискрене и прелепе Џордан Бејкер која наратору Нику и открива причу о љубави Гетсбија и Дејзи. Професорка Данијел изгледа неће чекати дуго јер је за јун најављена књига „Изабрани и лепи“ Нги Во која прат Џордан која је представљена као геј Американка вијетнамског порекла „са позивом на најбоље забаве џез ере, док јој најважнија врата остају затворена“.

С друге стране, роман награђиваног америчког писца Мајкла Фериса Смита „Ник“ прати искуства наратора Каравеја у Првом светском рату, у годинама пре него што је упознао Гетсбија. Ферис каже да га је привукао ехо усамљености у гласу овог Фицџералдовог јунака: „ Било ми је тридесет. Преда мном се пружила  претећа  стаза декаде која је долазила. Тридесет – обећање декаде усамљености, листа нежења која се истањује, ентузијазам који се истањује, коса која се истањује.“ Баш тако сам се и ја осећао, приметио је Смит. „Имао сам око тридесет када сам се вратио у САД и одлучио да пишем. Осећао сам се као странац. Сви моји пријатељи су се или венчали или добили и децу. Тај пасус из књиге ме је ухватио, схватио сам да не знам ништа о Нику. Он је неухватљив, и не говори ништа о себи. Када се одлучите на овако нешто стављате књижевну мету себи на леђа, али прича ме је емотивно повукла, морао сам да је испричам.“

Ферисов роман требало би да изађе у фебруару у Енглеској, и у њој је аутор покушао да састави причу од мршавих података које је Фицџералд дао:“Био сам шокиран када сам схватио колико мало знамо о Нику сем да је напунио тридесет, да је са средњег запада и да се борио у рату. Када сам почео да пишем уопште нисам размишљао о копирајту, и мој књижевни агент је био шокиран кад сам му показао књигу 2015. Није било шансе да је објавимо тад, адвокати су инсистирали да се сачека истек ауторских права. И ево нас сад, после пет година.“

Превела и приредила: Н. Писарев

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести