Остајемо доследни ономе чиме се бавимо последњих година, а то је стогодишњица Првог светског рата и присаједињења, тако да имамо сада 6. коло едиције “Србија 1914 - 1918”, у којој доминирају неколике књиге о утврђивању граница. Понављамо два веома значајна дела Андреја Митровића, једно је “Југославија на конференцији мира у Паризу”, а друго има поднаслов ове књиге, и зове се “Разграничење са Мађарском и Румунијом”, наводи за наш лист Зоран Колунџија.
Како је додао, посебно је вредно што ће публиковати дневник Станислава Кракова од 1912 до 1918, који је био у Библиотеци Србије, али није био обрађиван, нити је било сагласности о томе да се то уради, а сада су то обезбедили.
И, можда да издвојим, по некој топлини, или лепоти, књигу коју приређује Ратомир Рале Дамјановић, а зове се “Странкиње о српском војнику у време Великог рата”, казао је Колунџија.
Познато је да су тада на овим просторима боравиле бројне стране лекарске мисије из иностранства, међу њима лекарке или болничарке, чиме се и Дамјановић бави у овој књизи.
Мимо тога, а исто у овој серији књига, али не у том редовном колу, него у мало већем формату, објављујемо књигу која је мени посебно занимљива и вредна. Госпођа Милена Марјановић, која је наш проверени историчар фотографије, под насловом “Лице рата” направила је, мислим да се ради о 32 мушка и женска фотографа, који су се бавили Србијом од 1912. до 1918. године, најављује Колунџија, подсећајући да је ауторка за изложбу, коју је приредила, добила пре две године годишњу награду Удружења ликовних критичара “Лазар Трифуновић”.
Мимо свега, РТС и Прометеј обнављају, по речима Колунџије, трокњижје које су назвали “Српска сељачка трилогија”, а чија прва књига носи назив “Три силе притисле Србијицу”. За ову прилику је нови предговор написао Немања Девић, историчар из Смедеревске Паланке. Трилогија садржи разговоре са чак 38 солунаца из тог краја, а у трећој су дневници. Драгутин Павловић је пронашао и дневник једног немачког војника, који је био, како додаје Колунџија, цењени сликар, па у тој књизи има и његових илустрација.
На ове “ратничке теме” наслања се наставак сарадње са РТВ Војводина, на едицији “Пречански Срби до слома Аустроугарске”.
Дејан Микавица спрема две књиге којима заокружујемо целину коју смо сад урадили, да објединимо на једном месту портрете значајних српских личности у Аустроугарској до 1918, а у другој су знаменита документа, од првих привилегија 1526. у Жумберку, које су добили тамошњи наши преци и ускоци, до повеља слободних краљевских градова Суботице, Сомбора и Новог Сада, из чега се види однос Беча према нашем живљу овде. Уз то се наслања и књига која би требало да обележи осам векова Српске православне цркве, а повезана је са Првим светским ратом, најављује Колунџија.
По волумену, садржини и по бројности тема, издвојиће се књига коју је приредила Гордана Петковић, а бави се садржајем Српског листа који је излазио у Новом Саду само 1918 и 1919. Како примећује Колунyија, уз бројне занимљиве податке, безмало је забележено, готово из сата у сат, шта се дешавало пре завршетка Првог светског рата, па негде до половине 1919, када је коначно све било јасно.
Међу насловима са савременим темама, као и белетристичким, у едицији “Река” биће објављена нова књига “Тукидид” Петера Хандкеа, након прошлогодишњег његовог наслова “Поподне писца”, такође објављеног у овој едицији.
Имамо и врло занимљивог аутора из Словеније, а то је Милан Петек Левоков, чија књига “Људи на бури” говори о животу обичног човека у контексту распада Југославије, указује Колунџија.
“Прометеј” планира да објави и књигу “Токо” младе Словакиње Иване Добраковове, која је за своју последњу књигу “Мајке и камионџије” добила почетком лета Европску награду за књижевност.
Колунџија најављује још низ наслова, међу којима су “Сезона господе клошара” Ђорђа Петровића, “Јабланови снене звијезде” Тихомира Несторовића из Бијељине, ”Тајни чувари хришћанства” Марка Лопушине, као и “Срби у Аустрији”, коју је урадио заједно са Светланом Матић из Беча.
У новом колу популарне лингвистике биће пет књига, међу којима је и она Ивана Димитријевића, нашег лектора у Италији, који се бави језичким тумачењем пословица. Биће ту, како Колунџија најављује, још књига наших стручњака за језик Вељка Брборића, Свете Танасића, Милоша Ковачевића, као и групе младих лингвиста из Београда окупљених око сајта “Језикофил”.
Од објављених наслова, Колунџија помиње књигу Светлане Матић из Беча, посвећену Милици Стојадиновић Српкињи, као и роман “Девет грама душе” Татјане Врећо из Београда. Веома популарна је постала књига “Унутрашњи инжењеринг: Јогијев водич ка радости” аутора Садгуруа Ђагија Васудева, чији је тираж скоро распродат.
Ту је и неколико социолошких књига, објављених у сарадњи с Машинским факултетом из Ниша, затим “Година Лазара” ауторке Лане Папић,“Аутономна природа зла” Јелене Делибашић, као и текстови Бранислава Гулана, специјалног сарадника САНУ, сабрани у књигу “Руралне средине у Србији - Спасавање села и државе”. Међу новим издањима је и зборник резолуција УН до завршетка распада Југославије (плус 1244), који је приредио Миливој Иванишевић.
Н. Пејчић
