Или у уметности и нема разлика, јер је већина уметника талентована да се изрази и кроз реч, и кроз слику, музику?
Пада ми на памет, да илуструјем, Ингмар Бергман, чије сам филмове гутао док нису почеле да се објављују и његове књиге. Онда сам открио и да Ходоровски није само стрип-аутор, како сам га ја упознао. Примера је заиста много, а посебно су изненађујући када су велике те, условно речено, жанровске разлике велике.
Можда није највећа, није неки квантни скок, али постоји разлика између драме и балета, прозе и поезије. Постоје људи који размишљају више визуелно, као и они који радије вербализују своје садржаје. За мене је ипак велика разлика између књижевности за децу и књижевности за одрасле, иако ме увек нервирало што се то „за децу“ наглашава, а „за одрасле“ баш и не. То се, као, подразумева, осим ако није неки експлицитан, најчешће вулгаран садржај.
Баш ме интригира поезија за децу Силвије Плат, не пример. Треба ли и њу пласирати уз упозорење. Силвија је позната као неко чије песме изазивају снажне емотивне реакције, па отуд помало чуђење уз издање „Књиге о креветима“ новосадске Књижаре која свира „Булевар букс“. Какве је то стихове писала Силвија о најчешћим местима ноћног починка, наших снова, страхова и надања?
Исто бих могао да кажем за Вирџинију Вулф. Тешка драма од њеног живота, борба коју је водила и која се одразила на све што је писала (све што сам ја прочитао), стално ми је била на памети док сам прелиставао „Удовицу и папагаја“. Ову причу као фантастично илустровану књигу за децу (дизајн Марине Милановић) објавио је такође „Булевар букс“, где сам и потражио део одговора на своја питања о овом за мене привлачном феномену.
- Пошто је толико мршава, често је зову мршава Хелена, а Хелени то уопште не смета… - показује ми и чита одломак из књиге „Риба“ Ерленда Луа уредница едиције „Велики писци пишу деци“ Књижаре „Булевар букс“ Витомирка Вита Требовац, и сама песникиња. – Па, сјајно!
И Ерленд Лу је неко кога ипак посебно треба представити деци, јер га одрасли добро знају ако ништа друго, онда по роману „Доплер“, који код нас има и своју представу, у Српском народном позоришту. Стил му је и у „Риби“ супер-наиван, како га он у свим својим делима сам назива и заступа, а заправо, врло озбиљан.
- Илустрације су богате. – наставља ми причу Вита. - Радио их је Ћим Јуртхеј, који је из Трондхајма, као и Лу. То је та екипа која је радила и филмове, баве се музиком… Врло су ренесансне личности. Лу је радио и као учитељ, радио је на психијатрији… Веома је интересантан тај спој.
Идеја иза едиције „Велики писци пишу деци“ Књижаре „Булевар букс“ је, заправо, да се кроз пројектни програм Креативна Европа негује и развија нова књижевна публика, као и да се омогући боље упознавање литературе на европским језицима, уз активно укључивање илустратора за потпуно нове, оригиналне радове који прате издања. „Удовица и папагај“ Вирџиније Вулф је тако први пут преведена на српски, а дизајн и графичко обликовање Марине Милановић је већ награђено на Сајму књига у Београду и од стране УЛУПУДС-а.
- Дефинитивно ми је омиљена Вирџинија – каже и Вита.
Разговорам са њом још мало о том феномену који откривам – интердисциплинарности многих уметника. Вита каже да и њој пријају визуалци. Подсећа да многи писци који су познати по прози, имају и књиге поезије..
- У младости се често прво пише поезија, па се онда иде и ка другим формама. Ето, недавно сам баш причала да је Иво Андрић исто прво објављивао поезију. А многима је нека од књига и дечја, само што то прође испод радара. То ретко коме буде интересантно, а сваки човек је и дете, мора имати развијен хомо луденс, тако да мене то уопште не изненађује.
Ја са нестрпљењем очекујем нова изненађења. Уметници су моје омиљено чудо од живота.
Игор Бурић
