Књиге које морате прочитати пре него што умрете: Гејменова "Никадођија"

Онај ко је имао ту срећу да, у овом животу, “не омаши” читање романа “Амерички богови” Нила Гејмена, зна какав је аутор у питању, и по питању стила и језика, а још више у сфери имагинације.
knjige
Фото: pixabay

Овај прозаиста, који романе уме да пише као ефикасне сценарије за стрип, а сценарије као романе, спада у оне емблемске писце свог - нашег – времена који га обележавају као пионири, с правом да понесе титулу великог писца 21. века. Вештина којом води причу у “Америчим боговима” готово да је чудесна, а прича која говори о смени богова у овом нашем времену колико универзална, толико и “обично” романескна у тој мери да би морала да задовољи сваког љубитеља добре прозе, тј. приче.

Од бесмртника у ичезавању, о којима је писао у “Америчким боговима”, Гејмен, заједно са Тери Прачетом, стиже до Јахача Апокалипсе у духовитом, вицкастом и баш смешном бестселеру “Добра знамења”. Последњи дани човечанства истичу, пропаст је на прагу, али нови Антикрист, уз помоћ једне вештице, једног ловца на вештице, демона и анђела који су се свикли на комфор живота међу несавршеном људском расом, ипак одлаже апокалипсу, бар на неодређено време.

“Океан на крају путељка”, релативно свеж роман који се на нашем тржишту појавио 2013. године, дирљива је прича, а заправо модерна бајка, готово лирска, у којој су помешани носталгија детињства и природно онострано, у довољној мери да задовоље и песнике који се крију у нама, али и дивљу природу магова и чаробњака који су такође суштина људског бића.

“Никадођија” је маштовит, чаробан роман Гејмена који у њему пред очима читаоца шири читав један мали универзум, паралелни свет који се крије испод Лондона и који је затворен за уобичајене јапијевце и домаћице, поштаре и економисте који живе само свакодневницу. Без звезданог неба изнад глава, али са магичним понорницама у слојевитом систему подземних канала, светови се додирују, али не мешају: једнима припада дан, а другима ноћ. У једном интервју, Гејмен каже да је заиста посетио  канализационе цеви, то јест ходнике Под-Лондона:

- Неки баш фини младићи из Темзанског водовода и канализације, ако су то заиста били они, одвели су ме у канализацију у нарочитом оделу и чизмама, са жутим гуменим рукавицама на рукама и заштитном кацигом на глави. Само паркирају кола, поставе знак, дигну шахт и ето нас у лондонском канализационом сплету. Занимљиво је да сам за прву верзију књиге прочитао неки чланак о пропадању лондонске канализације и очекивао сам само трошне цигле. Но запањили су ме сама лепота, израда и зидарско умеће; дивно начињене украсне цигле које никад нико неће видети...

“Никадођија” ми је, каже Гејмен, отворила пут на сва скривена лондонска места и било је узбудљиво:

- Хотел “Митланд” на Сент Панкрасу: пустили су ме да вршљам по њему. Мислим да га сад преплављају у скупе станове, али у то доба је већ четрдесет година био рушевиана, и невероватан је осећај прошетати се по звонику док ти под ногама крцкају мртви голубови.

Као што је Булгаков, романом “Мајстор и Маргарита”, у потпуности померио дотад важећа читалачка очекивања и померио писање прича у сасвим новом правацу, и Гејменова “понуда” с оне стране добра и зла мења читалачку свест примерену 21. веку креирајући нову стварност.

Ђорђе Писарев

 

Pp
05.05.2020 • 00:00
Drago mi je što ste ga spomenuli. Lično, "Američki bogovi" mi se zbog nečega nije svidela. "Knjiga o groblju" je po meni njegov vrh. :)
EUR/RSD 117.5834
Најновије вести