Култна књига у хипи заједницама: Повратак човека са Марса

Издавачка кућа „Чаробна књига“ у оквиру своје „Библиотеке Бескрајни свет фантастике“, која доноси преводе књига значајних за историју фантастичких жанрова (понајпре научне фантастике), управо је објавила роман Роберта А. Хајнлајна „Странац у туђој земљи“.
Роберт А. Хајнлајн/Странац у туђој земљи
Фото: Роберт А. Хајнлајн/Странац у туђој земљи

Хајнлајн (1907-1988) је један од класика научне фантастике из „златног доба научне фантастике“ (1940-1970) и од фанова је сврставан у „велику тројку“ (уз Исака Асимова и Артура Кларка) најбољих писаца научне фантастике. Његов обиман опус обухвата низ дела за млађе читаоце, односно циклусе дела под називом „Историја будућности“ и „Свет као мит“. Пошто је почео да објављује крајем 1930-тих, Хајнлајн је „покупио“ низ манира из „палп“ литературе али је касније видно напредовао у правцу сериозније литературе. Бавећи се сваковрсним обрасцима, од „спејс опера“ преко устројстава будућих друштава до путовања кроз време, он је исписивао дела различитих квалитета и домашаја која су имала велики утицај на публику и колеге по перу. Неколика његова дела помињу се као примери одређених поџанровских усмерења: нпр. „Звездани јуришник“ као милитантно-ратна „спејс опера“, „Месец је сурова љубавница“ као роман од људским насеобинама ван Земље, „Сви ви зомбији“ као егземплар за „принцип лептира“ (путовања кроз различита времена и сусретања самог себе).

Роман је увршћен у изложбу „Књиге које су обликовале Америку“ Конгресне библиотеке САД. Годину дана по Хајнлајновој смрти била је потребна обнова ауторских права па је његова удовица затражила од издавача да објави књигу без скраћења и управо та верзија је, по први пут, преведена и објављена у Србији

„Странац у туђој земљи“ (1961) пример је дела које проблематизује темеље модерне људске цивилизације (оне тзв. Западне). Хајнлајн је на овом делу радио пуну деценију; издавач је тражио да рукопис, на 800 страна, буде скраћен за 25% (због, за ондашње прилике, неуобичајене дужине и због „проблематичног“ садржаја). Роман је привукао велику пажњу публике па је добио и награду „Хуго“ као најбољи научнофантастични роман те године. „Странац...“ је први научнофантастични роман доспео на бест-селер листу „Њујорк тајмсовог књижевног подлистка“ („The New York Times Book Review’s“) иако је критика у том листу била врло суздржана. Роман је стекао и бројну ванжанровску публику - постао је култна књига у хипи заједницама (међу њима и Чарлса Менсона). Роман је увршћен у изложбу „Књиге које су обликовале Америку“ Конгресне библиотеке САД. Годину дана по Хајнлајновој смрти била је потребна обнова ауторских права па је његова удовица затражила од издавача да објави књигу без скраћења и управо та верзија је, по први пут, преведена и објављена у Србији.

Роман прати догодовштине Валентина Мајка Смита, ванбрачног детета двоје чланова прве експедиције на Марс, рођеног на њој и јединог преживелог у том подухвату, кога су одгајили Марсовци а, 25 година касније, друга експедиција вратила на Земљу. По приспећу на планету родитеља, Смит је изолован из медицинских разлога; он је, наравно, светска сензација а око њега се заплићу свакојаке политичке заврзламе и интереси. Њих је свестан амбициозни  новинар Бен Какстон који је у контакту са медицинском сестром Џил Бордман. Пошто упозна Смита и спозна у каквој је опасности Џил отима Смита из болнице и, пошто је Бен нестао, одводи  у кућу Џубала Харшоуа, адвоката, лекара и популарног писца. Следи политичко надмудривање којим ће Смиту бити обезбеђена сигурност и призната његова права (богатог наследника родитељских патената и суверена-власника Марса). У међувремену, Смит користи све своје способности (а оне поред интелектуалне супериорности подразумевају потпуно владање својим телом, као и способност да се претње физички отклоне тако што ће - нестати) како би упознао земаљску културу са мноштвом њему страних концепата (од власништва до институција брака). Кад се осети способним Смит са Џил напушта  Џубалову кућу и одлази у свет, прикључује се путујућем циркусу, пријављује у војску (из које га избацују) а потом оснива Цркву свих светова. Тамо проповеда слободну љубав и досезање виших нивоа свесности који, уз савладавања марсовског језика, подразумевају и телепатско повезивање групе. Приступање мноштва чланова угрожава до тада моћне цркве, посебно „фостерите“, па централно седиште Смитове цркве бива спаљено а он буквално раскомадан. Ипак, Смитово учење се не може искоренити као што и он надаље постоји у вишим сферама стварности.

Хајнлајн пише о Земљи блиске будућности: на њој живи пет милијарди људи, политичка организација је унеколико другачија (постоји светска Федерација), техника је напредовала (летећи аутомобили, стерео телевизијски танкови) али су основни концепти Западног света и даље исти (неупитност својине, политичке игре моћи, религијске махинације и фанатизам, сексуална фрустрација). Цивилизација Марсоваца је, упркос низу бизарности, надмоћнија и „хуманија“ а како је Смит у суштини Марсовац, сукоб са земаљским светом неминован је због судара ригидног капиталистичког устројства са идејама слободне љубави, неоптерећености поседовањем материјалних богатстава и неробовања институцијама (државне принуде, брака...).

Илија Бакић 

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести