О Вегелом делу говорили су Јован Зивлак и Габор Вираг, који су истакли да се од шездесетих, као припадник модернистичке генерације Симпозиона, Ласло Вегел легитимише као писац наглашено полемичког нерва. Од побуњеничког жаргона шездестосме и урбане културе, па преко шест деценија приповедачког и есејистичког рада обзнањеног у десетинама књига, Вегел је писац посебног осећања за разумевање контроверзног статуса двоструке судбине, писца без дома, мањинског писца и аутора без ослањања на важеће и владајуће мишљење. У сталном напору да потврди и преиспита судбинску издвојеност, било да се ради о положају Мађара као мањинске заједнице, о њиховим историјским потресима, о разумевању Срба као већинског народа, о амбивалентном односу према културној и политичкој хегемонији Европе, Вегел је потресени писац пред чињеницама живота и његових загонетки. Вегелове књиге су сведочанства писца који настоји да схвати бесповратну историчност простора у коме се сучељавају и језици и приче и непрозини и често безразложни ожиљци који нас покрећу да се питамо о разлозима и ођецима пролазних и непролазних живота. Образложући одлуку да се награда за књигу године додели Смиљанићу, који је завршио све нивое студија филозофије на Универзитету Ерланген-Нирнберг, а сада је редовни професор филозофије на Филозофском факултету у Новом Саду, председник жирија Бранислав Живановић је истакао да студија “Атмосфера смрти” представља доследан продужетак ауторове дугогодишње посвећености новој феноменологији и синестетици као њеном специфичном медотолошком уобличењу, преко низа есеја који се често баве третманом смрти код романтичарских и модернистичких песника.
Награда за превод додељена је Арпаду Вицку за укупан преводилачки допринос у неговању књижевних веза мађарске и српске културе. Корнелија Фараго је истакла да Вицко са вишедеценијским искуством преводиоца, са културом и познанствима делује у међукултурним релацијама као институција у повезивању људи, као преводилац и уредник. Он открива битне вредности двеју култура, у вишедеценијском деловању и мотивисању издавача, часописа и манифестација за развијањем српско – мађарских веза.
Др Драган Проле је одржао беседу о односу слободе и уметности у релацијама модернитета и просветитељства.
Нови чланови ДКВ су: Миливоје Млађеновић, Сомбор; Татјана Црњански, Врбас; Дивна Лулић Јовчић, Суботица; Душан Ћурчић, Пригревица; Верица Преда, Вршац; Арпад Немет, Љубомир Глигорић, Олена Планчак Сакач, Ангелина Чанковић Поповић, Мирко Стикић, Валентина Вулић, Дана Радуловић, Бошко Јованчевић, Нови Сад, Виолета Алексић, Цирих, Швајцарска; Светлана Матић, Беч, Аустрија.
На предлог Управног одбора Скупштина је потврдила као његове чланове Милана Тодорова, Радомира Миљојковића, Виктора Радуна и Зденку Валент Белић.
У радном делу Скупштине, председник ДКВ-а Јован Зивлак је подсетио на нерешено питање финансирања текућих трошкова и дуга за закуп просторија, а с друге стране, додао је, писци очекују да се њихова реч у стварању актуалне културне политике више уважава и да се већа пажња посвећује књизи, часописима и књижевности уопште. Услов успешнијег деловања ДКВ је, како је указао, снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадања важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу. Најављен је 13. Међународни новосадски књижевни фестивал, од 26. до 28. августа, на коме ће учествовати 100 домаћих и страних писаца, преводилаца и музичара. Гости фестивала биће мађарски песници, а тим поводом биће објављена Антологија савремене мађарске поезије, као и Сара Хоу, добитник угледне Елиотове награде, Жан Лук Депа, добитник награде “Артур Рембо” и председник француског ПЕН-а, као и шпански песник Едуардо Мога., добитник награде Адонис и Латино.
Н.П.
