Монографија „Бач – археологија” археолога Небојше Станојева: Историја без наслага прашине

Под окриљем Музеја Војводине и уз подршку Покрајинског завода за заштиту споменика културе објављена је монографија „Бач - археологија” Небојше Станојева.
Bac Kula sa gotskom kapelom Foto M Jablanov
Фото: Дневник (М. Јабланов Стојановић)

У опсежној студији, у којој се обичном читаоцу понекад није лако снаћи, један од најпризнатијих домаћих археолога приљежно је обрадио шири потес Бача, односно простор од Бачког Новог Села и Младенова, с једне, до чувене Тврђаве, с друге стране, чији импресивни архитектонски и археолошки остаци од праисторије до 19. века и данас сведоче о некадашњој моћи и значају ове моћне фортификације.

Станојев је обрадио низ налазишта, попут остатака зиданог објекта на десној обали Мостонге југозападно од цркве Светог Антуна, који вероватно представља пристаниште, односно мању фортификацију из периода касне антике, иако, како и сам археолог истиче, тој претпоставци „не иду у прилог мале димензије овог утврђења у односу на претпостављене аналогије”... Описао је такође и низ некропола, попут оне из VI-VII века, откривене средином шездесетих година прошлог века на периферији Вајске, у којој су пронађене сребрне минђуше, огрлице од перли рађених од вишебојне стаклене пасте, бронзане пређице, прстен, привесци...

Највише су ауторове пажње ипак завредела два објекта - Фрањевачки самостан и поготово Тврђава, што је и разумљиво, када се у обзир узме богатство налаза на тим локалитетима. Рецимо, током радова на темељној обнови самостана, здања изграђеног у самом срцу Бача у време крсташа, које је током векова упијало трагове романичке, готске, ренесансне, барокне и класицистичке архитектуре, али и исламске – јер је манастирска црква у XVI и XVII веку била претворена у џамију – откопано је неколико средњовековних гробница од пешчара и туфа, затим крипта-костурница из које су лобање и кости пренети у подрум самостана, а нарочито је вредно откриће средњовековне радионице за израду црепова, глеђосање и печење. Сачуван је и лук пећи, која је једним делом била укопана. „Досадашња истраживања говоре да је радионица за израду црепа обликована према потреби уз цркву која се гради и пружа нам део одговора на питање како су грађене моументалне грађевине средњег века”, наводи Станојев. 

Такође, у окружењу самостана пронађено је и доста римске опеке, с тим да је готово сва у фрагментима. Како констатује археолог, „већина има плитке отиске прстију, шаке, у намери да површина опеке буде рустичнија”. „Овај сплет потеза често делује креативно”, оцењује Станојевг. Утисак је да је у потоња времена највише ове опеке коришћено за вакта Османлија, што оставља могућност да је у том периоду у самом Бачу или околини срушен неки већи касноантички објекат, а опеке из њега завршиле у новим грађевинама. Ипак, најзанимљивије је откриће северно од самостанске цркве стазе од римске опеке, широке око 1,5 метар, која је ограничена такође опекама, али постављеним на кант.    

Део овог археолошког блага изложен је у музејској поставци оформљеној унутар самостана, баш као што се и у Донжон кули Тврђаве могу погледати неки од бисера пронађених током ископавања унутар утврђеног замка и његовој непосредној околини. Том простору као најбогатијој археолошкој издани Станојев је посветио и највећу пажњу у својој монографији. Налази из доба праисторије углавном се односе на млађи неолит, а највише је фрагмената керамике, мада су пронађене и камене секире, разне алатке, тег... Артефакти из средњег века су, разумљиво, најбројнији: шоље, флаше, лонци од печене земље, од којих су неки готово у потпуности сачувани.


Келти, Римљани, Готи, Хуни, Словени

На речним терасама Дунава и његове притоке Мостонге у млађем каменом добу јављају се прва насеља. Али праисторијски људи нису случајно одабрали овај предео, с обзиром на обиље воде и рибе, земљиште плодно за узгој различитих ратарских и повртарских култура, те густе шуме пуне дивљачи, које су обезбеђивале и грађевински материјал и огрев. Пример предака из неолита током потоњих векова следили су и Келти, Сармати, Римљани, Готи, Хуни, Гепиди, Авари, Словени, Угари... о чему сведоче бројни артефакти.


Свакако важан налаз, на који археолог указује, јесте угљенисан балван уз кулу капелу, који указује на то да је на овом простору и пре подизања зидане фортификације могао постојати одбрамбени систем, можда око језгра средњовековног насеља, који ће у неком тренутку спалити какви освајачи (Монголи, рецимо). Испитивања у зони барбакана показала су да је утврђење имало две капије - западна је била намењена пролазу пешака, док су кро источну пропуштана средства за транспорт и коњаници. Улазе, пак, са вучијом јамом обезбеђивала су и два покретна моста. С друге стране, открића на самим бедемима указују на шупљинама испуњеним ћерпичем, које су имале за циљ да задрже пројектилер и смање рушења - по сличном принципу који се данас примењује код савремених оклопних борбених средстава. „Намера градитеља је била да утврђени замак изгради и опреми за тада актуелни артиљеријски начин ратовања”, констатује Станојев.

Буздовани, врхови стрела за самострел, копља, цеви ватреног оружја, мамузе, потковице, узенгије, делови мачева, фрагменти панцирних кошуља и оклопа, топовска ђулад... само су део пронађеног археолошког блага. С друге стране, у рушевини палате, осим теракоте, налажени су фрагменти камене пластике, од гвожђа ковани клинови, кламфе, шарке, украсни ковани елементи, па чак и окови књига. Међу артефактима су такође и за ентеријер важне пећи за загревање просторија, које одражавају оновремени луксуз, али су налажени и новац и лични предмети, попут накита, лула, прибора за штављење коже... „Налази теракот пластике наговестили су да се ради о посебно значајној и релативно  реткој појави у архитектури утврђених замкова и манастира ових крајева. Њени се почеци и везе могу тражити и у северној Италији и у Будиму, а у амбијенту палате у Бачу дозивела је аутентичан израз”, констатује аутор монографије.

Сумирајући активности археолога на посматраном подручју, Небојша Станојев подсећа на то да су се интересовање за старине и брига о њима јавили још у време оних који су градили утврђени замак и боравили у њему. Јер, у палати су, о томе сведоче налази из вучје јаме, чувани фрагменти римске опеке са натписом, као и - мамутов зуб. Потом ће причу о бачкој утврди актуелизовати у XIX веку професор археологије из Будимпеште др Емерих Хензелман, а велики посао урађен је и педесетих година прошлог века, када је ископавања водио кустос Војвођанског музеја Шандор Нађ. Ипак, најопсежнија истраживања проведена су од деведесетих година и поготово после 2003, у склопу пројекта „Векови Бача”, који је осмислила др Славица Вујовић, архитекта-конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе. на темељу свих тих истраживања и формиране су поменуте сталне поставке у самостану и Тврђави, и установљена је у Бачу музејска јединица у саставу тамошње библиотеке „Вук Караџић”.

М. Стајић    

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести