Прелиставање дигиталне библиотеке Матице српске

Библиотека Матице српске започела је пре петнаестак година дигитализацију и, захваљујући томе, данас се од куће могу погледати и прелистати стотине наслова, хиљаде страница, и чак милион слика, доступних на сајту Дигиталне Библиотеке Матице српске.
matica srpska, dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

У ДБМС до краја марта ове године укључена је 21.651 публикација, односно 1.514.248 дигиталних страница.

Почев од најстаријих рукописних књига, којих има 671, ту су доступне и српске књиге од 15. до друге половине 19. века (1867), као и после те године, затим стране књиге од 15. до 19. века, разна објављенија, огласи, ситна штампана грађа до 1867, календари и месецослови. Међу четрдесетак часописа, могу се прелистати „Даница“, „Јавор“, „Невен“ и други, настали од 18.века па надаље, затим Летопис и Зборници МС, новине попут „Босанске виле“, „Слободне Војводине“ и „Заставе“. Ту су и разгледнице, плакати, документациони материјал, ликовни радови, фотографије, музикалије, атласи, географске карте, планови града, примера ради Новог Сада из 1697,  и издања БМС. Дигитална БМС је резултат дигитализације која се одвија од 2006, као део система заштите старих и ретких публикација у Одељењу заштите публикација, а у сарадњи са Одељењем старе и ретке књиге и легата, како је наведено на њиховом сајту.

- Циљ дигитализације грађе је заштита као и бржи и једноставнији приступ публикацијама, промоција и представљање богатог фонда БМС и стварање нових и квалитетних садржаја. Избор грађе за дигитализацију обавља се према вредности, целовитости, реткости, учесталости коришћења и другим важним критеријумима – наведено је на сајту ДБМС.

Библиотека Матице српске од 2011. приређује и електронске изложбе, на основу грађе из својих збирки, и тренутно је актуелна она посвећена јубилеју штампаних србуља. Ове године се навршава 500 година „Псалтира с последовањем“ Божидара Вуковића из 1520, затим 460 година „Зборника за путнике“ из 1560. и „Октоиха“ око 1560. Вићенца Вуковића и 450 година „Молитвеника“ и „Служабника“ Јеролима Загуровића. Електронски каталог садржи описе издања поменутих србуља и хронолошки преглед одабране литературе са сигнатурама. Аутори ове поставке на сајту БМС су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник је Селимир Радуловић.

До краја године, у плану су изложбе посвећене такође јубилејима Ђерђа Сабоа, Велике сеобе Срба, Бетовена, Јесењина, Миодрага Поповића, Милана Савића, Хегела, Хелдерлина, Шафарика, и штампарије Јосифа Курцбека у Бечу.

Иначе, Библиотека Матице српске је затворена до даљег, али читаоци могу да прате информације о раду на њиховом сајту и Фејсбук налогу, и на располагању им је сервис „Питаје библиотекара БМС“.

     Н. П-ј.

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести