Промоција нове књиге Божидара Мандића

Нова књига Божидара Мандића „Лош писац“, коју је недавно објавила новосадска Издавачка кућа „Тиски цвет“, биће представљена у понедељак од 20 часова у Културној станици „Свилара“. У разговору о књизи учествоваће књижевник Слободан Тишма и као издавач Славко Матић Вијетнамац, а модератор је Јован Гверо.
knjiga, pixabay
Фото: pixabay.com ilustracija

Божидар Мандић, уметник, књижевник и перформер је крајем седамдесетих година одлучио да напусти Нови Сад и да са породицом живот настави у природи. У напуштеном домаћинству од дрвета, блата и камена у Брезовици под Рудником створио је свој дом који је током протеклих деценија израстао у еколошко уметничку комуну коју је назвао Породица бистрих потока. Мандић је уз визуелну уметност и аутор низа позоришних представа, перформанса, уметничких хепенинга, а значајан део његовог стваралачког ангажмана посвећен је и књижевном и публицистичком раду.

За социолога Ратка Божовића оригинално стваралаштво Божидара Мандића на планини Рудник постало је суштинско непристајање на апсурде савремене цивилизације, која је у зараћености са природом и са собом довела у питање свој опстанак. Усамљени дом у шуми „Породице бистрих потока“ већ је постало место сусрета слободних људи, протагниста поетског плурализма и слободног постојања, место за дуго памћење.

Мандић ову књигу сматра наставком претходног романа “Пертле” у коме је писао о новосадској авангарној комуни, а ово је роман о шумској комуни, о животу ван цивилизације и са неким битним проблемима и питањима ко издаје и ко не издаје, али ретко који човек не изда своје идеје и ставове, сматра аутор. Читаоци ће, по мишљењу аутора, добити слику како је то живети у Породици бистрих потока, која траје 43 године и једна је врста алтернативне ексклузивности у којој жели да покаже да се може живети алтернативно, авангардно и да је утопија коју је створио реална, значи да утопије нису како данас то кажу, превазиђене дистопијама.

Значај прозе Божидара Мандића у домаћој књижевности, по мишљењу Слободана Тишме није довољно уочен, што се односи и на његов претходни роман „Пертле“, вероватно због његове неадекватне ситуираности у српском књижевном миљеу. Али то су како сматра Тишма прерасуде тзв. професорске књижевности која се још увек није одмакла од карверовске патетике и то је велика штета пре свега за домаћу прозу. - У овом новом роману писац дефинише свој књижевни поступак као неку врсту „креативног реализма“ што је прихватљиво, али ја сматрам да је Божидар Мандић креатор једног новог правца у савременој домаћој прози који бих назвао „арте повера књижевност“, наравно алудирајући на познати правац у ликовној уметности из седамдесетих година прошлог века - указује Тишма. – Зашто, које су сличности? Пре свега супротстављање савременом технолошком фатуму уметности, коришћење природних материјала и амбијената, затим постављање у фокус елементарних потреба људског бића, базичне емоције и осећања, која и дан данас јесу радост и патња, страх од самоћеи чар сусрета са другим, са лицем другог. Зашто људска бића којитирају лицем у лице, а животиње од позади?

По речима Славка Матића у свакој својој књизи Божидар Мандић филозофира, често еротизира (злобници би рекли порнографира), ни ово штиво није изузетак, а он га препоручује указујући да је можда чак и боље од претходних.

Н.Попов

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести