На трибини о значајном аустријском књижевнику и великом пријатељу народа Србије, учествовали су као домаћин - директор библиотеке и професор др Александар Јерков, писац Игор Маројевић и песникиња Даница Вукићевић, уз модератора Милену Ђорђијевић која је покренула питање - ко је Петер Хандке данас, у Србији и целом свету.
“Сматрам да је то веома тешко и комплексно питање, из једноставног разлога што Хандке није исти 90-их година, или током 2000, као ни сада 2020. године”, рекао је Јерков, и додао да је овај писац увек представљао вид провокације.
“Мислим да нам овај зборник о Хандкеу стиже у лепом тренутку, да унесе нешто друго у свет који већ дуго не ваља, не смете данас ништа, ни да се слободно крећете, да удишете ваздух, не смете да дишете”, осврнуо се професор на актуелну ситуацију са пандемијом.
По њему, ова књига је прворазредна о веома контраверзном писцу и човеку, што је платформа за одличан и жив дијалог. Ипак, како напомиње Јерков, никако не види аустријског књижевника и Нобеловца на сахрани бившег председника Србије Слободана Милошевића и не налази ни најмање да је тај чин уопште био неопходан и за њега нема, како каже, разумно образложење.
Књижевник Игор Маројевић који има свој текст у издатом зборнику о Хандкеу, слаже се са др Јерковим да се аустријски романописац и драмски аутор не може посматрати без политичке позадине и подсетио да је недавно у издању РТС-а изашао зборник Хандкеових радова о крају или краху бивше Југославије.
“Пуно тога је идеолошки код овог писца, а када погледамо његова запажања о распаду Југославије, схватамо да је он у својим ставовима био у мањини”, приметио је Маројевић.
“Обично су Нобеловци прилично друштвено малодушни или скроз друштвено неангажовани, незаинтересовани, а Хандке је баш све супротно, и зато је идеално да су њему као таквом доделили Нобелову награду”, оценио је писац.
Он такође сматра да је и драмски опус Хандкеа веома значајан и квалитетан, као и филмови који су снимљени као адаптације његових романа, успешно остварење “Голманов страх од пенала”.
Једна од култних Хандкеових драма је “Псовање публике” која се у више верзија играла на сцени К.П.Г.Т.-а у режији Љубише Ристића, а невербални комад састављен само из дидаскалија “Час када ништа нисмо знали једни о другима” деценијама је на репертоарима европских позоришта.
Било је речи и о роману “Несрећа без жеља”, који је Хандке посветио својој мајци - потресна студија о портрету те жене која је извршила самоубиство у 51. години и оставила дубоког трага код великог писца.
Маројевић у анализи тог романа видео је паралелу са делом “Мамац” Давида Албахарија, али и ремек делом “Странац” Албера Камија и тврди да је чувени Мерсо из те књиге осуђен у затвору не због убиства другог човека, већ због хладноће коју има наспрам смрти своје мајке.
Ђорђијевић је подсетила да је плодни аутор Хандке објавио 72 књиге, а још када се дода и број дела као преводилац, долази се до цифре од 100 наслова.
Од тога је скоро трећина преведена на српски језик, кућа “Лагуна” је издала углавном романе - “Моравска ноћ”, “Други мач”, “Кратко писмо за дуги растанак”, “Голманов страх од пенала”.
Јунаци његових дела су анти-јунаци, аутсајдери, презрени ликови, као статисти у животу који више никоме нису потребни, анти-хероји који не добијају шансу.
Песникиња Даница Вукићевић је писала надахнут и поетичан рад о писцу у зборнику, и осврнула се на његов опус који је делимично упоредила и са другим аустријским драмским и књижевним ствараоцима - Томас Бернхард и Елфрида Јелинек.
“Сви они су екстремно награђивани писци, а истовремено и веома тешки аутори, нимало једноставни за читање, изузетно специфични у сваком погледу”, навела је Вукићевић.
Она је нагласила да је Хандке права икона књижевности, да је постао звезда и да га многи бескрајно идеализују, што није увек оправдано.
“Код споменутих аутријских писаца била је карактеристична дрскост у њиховим делима, а посебно је то и код Хандкеа изражено, који иначе процес распада система увек приказује прилично хладно”, оценила је Вукићевић.
Зборник “Хандке у Србији” је објављен у оквиру пројекта „Подршка издавању изабраних дела Петера Хандкеа“ у продукцији Удружења књижевних преводилаца Србије, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
У реализацију панела били су укључени - библиотека „Светозар Марковић", Аустријска библиотека у Београду и издавач те књиге Удружење књижевних преводилаца Србије, чији је уредник Душко Паунковић.
На Јутјуб каналу библиотеке могао је да се прати цео књижевни сусрет.
