Слободу у изражавању коју је задобио у временима пре навале естрадно-комерцијалне „литературе“ Писарев наставља да развија додајући јој нове елементе/сегменте; међу њима је и самосвојна фантастика ослоњена на искуства главнотоковске и жанровске фантастике. Вишеслојност и вишесмисленост ове прозе надограђена је релаксирајућим хуморним тоном (мада, неретко, горким) односно унакрсним референцама на различите области високе и популарне културе. Наравно, литература тако широког и дубоког захвата тражи читалачку пажњу и ангажовање веће и дубље од онога потребно г за конзумацију свеприсутни инстантни књига-бестселера.
Роман „На месечевом мосту“ ослоњен је на искуства првог епидемијског таласа вируса Ковид 19 трансформисана ауторовом визијом о глобалној епидемији која је популацију закључала у станове под сталном присмотром тзв Привремне владе и Председника државе. Болест је изговор за бирократско-полицијску диктатуру којом су недисциплиноване и неодговорне масе коначно стављене под тоталну контролу. Но, Писаревљеве екстраполације превазилазе нивое државног терора и теорија завера и шире се до нивоа ретког, неугаслог отпора јединки у сферама субверзивне духовности (везаности за литературу као ескапистички излаз али и духовни прозор у непознато, у опчињеност стварањем, поезијом, у посвећеност музици, лепоти свакодневних ситница) односно у конкретним субверзивним акцијама ослобађања заточених у карантину јер су они тамо затворени због административних зачкољица (мада су у ствари - сви болесни).
Паралелне приче смештене су у „обични“ Нови Сад и Град Вирус сити, у (перманентно) доба ноћи пуног месеца (због болести време је стало) и прате момка званог Стари Мачак (како се зове и јунак вестерн стрипова генијалног Андрије Мауровића), у инкарнацијама љубитеља романа Џејн Остин који се дописује (голубовима писмоношама) са драгом му Принцезом заточеном у Карантину ВелеСајма, односно момка протераног на крај града, који покушава да се прилагоди новом окружењу. Заљубљени момак живи у сферама изван свакодневице а онај други трпи све муке ограниченог кретања, рестрикција и несташица хране, воде, струје и других потрепштина; њихови погледи на стварност безмерно су удаљени али ће их проток времена ујединити у лику храброг, предузимљивог а романтичног јунака-ослободиоца заточене драгане. Током тих дана/месеци духовно и телесно неминовно се спајају и инспиришу једно друго.
Коначно сједињење десиће се у Старој продавници реткости у којој јунак за потребну робу обећава да ће платити – причом која траје чак пола сата (а полицијски је одобрен излазак из станова у трајању од 15 минута). На овај спој две реалности надовезује се практична помоћ оперативаца тајног друштва „Црвена Амбрела“ (које се бори против 5Г, белог хлеба, Компаније Спејс Фронтир и за заштиту тигрова, китова и мачака) а чије су услуге бесплатне свим идеалистима. Коначна потврда јединства је Месечев мост, од хаковањем спуштених сателита Илона М., којим ће Принцеза, Стари Мачак и сви Болесници из ВелеСајма побећи бескрајно далеко а време, које је епидемија удружена са државом зауставила, опет ће почети да тече! Победу побуњених јединки крунише писмо остављено власнику Старе продавнице реткости у коме се налази – песма, због које ће пар суза пасти на кваку улазних врата а од њих ће ова годинама тихо шкрипати-певати. Коначно, и притајени тигар из првог поглавља у последњем ће постати - скривени змај.
Оптимистички крај авантуре је контрапункт негативној утопији која се развија током читаве књиге јер показује надмоћ духовности/уметности над стварношћу. Вестерн херој са својом драганом (чије име неминовно асоцира на лепоту, чисто срце и добродушност) прелази преко моста високе технологије који је заменио прастару дугу али му је функција иста – да одведе добре људе у бољи свет. Тако свевремени принцип задовољења голе егзистенције ипак препушта примат (над)реалности духа што књигу претвара у чистокрвну Утопију каквих у XXI веку, том циничном добу посрнућа људске цивилизације, нема.
Илија Бакић
