Капитално издање први пут на једном месту показује снагу талента и посвећеност наших великих предака, а едиција је представљена данас на Сајму књига у Београду.
Директорка ЈП Службени гласник Јелена Триван рекла је да су Гласник и сарадници стали иза овог капиталног пројекта српске књижевности и извели га до краја на такав начин да се не би постиделе ни највеће светске куће, а све са намером и жељом да оно што су радили најбољи људи из српског народа не буде заборављено. Према речима директорке Гласника, све гране власти, Универзитет, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и издавач ујединили су се око једне жеље - да покажу српској јавности шта је то наша прошлост. Она је додала да едиција обухвата књиге домаћих научника у распону од 200 година, у оквиру којих постоје непознати подаци из историје и о људима који су заборављени.
Ове књиге су једно свеобухватно путовање кроз историју, књижевност и науку, а у њима се може осетити дух времена у којима писци живе, закључила је директорка Триван.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, на представљању едиције „Прозна дела српских научника“, истакао је да она представља велики искорак у култури направљен захваљујући Службеном гласнику и доприносу коју су пружили Министарство на чијем је челу и Покрајинска влада, те да је уверен да ће изазвати позитивне реакције код најшире публике.
Вукосављевић је констатовао да живимо у епохи у којој, како то примећују француски публицисти, има више писаца него читаоца. „Има пуно разнородних наслова, али битна је стабилна естетика, укус и одабир оних наслова који ће бити неке од идеја водиља генерацијама које стасавају. Управо то је одлика темељне издавачке и уређивачке политике“, додао је министар културе и информисања.
Министар је, такође, најавио да постоји добра воља и суштинска решеност тима у истом саставу да за идућу годину буду припремљена дела Станислава Кракова, великог писца српске књижевности и значајне личности наше историје о којем се, како је додао, не зна много и чија дела данас нису довољно читана.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић скренуо је пажњу да су део едиције овог значајног издавачког подухвата неки од највећих српских научника – Тесла, Пупин и Миланковић, те да је то један од основних разлога учешћа Покрајинске владе у заједничком пројекту. Он је додао да, поред личне импресије, има и посебну одговорност да буде део поменутог пројекта, будући да Срби у Војводини данас баштине традицију наших научника, али и да највеће признање АП Војводине носи име Михајла Пупина.
Мировић је подсетио на речи академика Драгослава Михаиловића, рекавши да смо дуго лутали за идеолошким матрицама које су биле пролазне и нису садржале вредности које смо као народ стварали вековима уназад. Он је закључио да управо такве вредности одликују ову едицију, те да је веома задовољан што је био део тима који је реализовао пројекат.
За уредника едиције Александра Гаталицу приређивање свакако није био лак посао, али је захвалан целом тиму који је допринео да она буде издата до Сајма књига. „Мој утисак је да када имате снажног издавача, у издавачком, техничком и графичком смислу, можете да чините чуда“, нагласио је Гаталица и изразио наду да ће едиција бити препозната онако како једино може и бити - као издавачки подухват. „Изузетно сам срећан у овом тренутку и то не могу да сакријем од вас“, започео је своје обраћање директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков. Он је рекао да су се људи који су свој живот посветили књижевности овом приликом ујединили се са онима који су живот посветили држави Србији на овом дивном пројекту и од срца се захвалио на подршци коју су добили од државе.
Едиција прозних дела српских научника садржи више од 5000 страница у десет томова и ретке фотографије писаца, нацрте за прорачуне, дипломе, награде, ордене, као и научне предмете који се везују за научнике – писце, од алтиметра Јована Цвијића до пејсмејкера који носи име Горана Милашиновића.
