Роман пружа читаоцу одличну могућност да сазна како се данас један од главних представника младе генерације руских писаца односи према истини, вери, породици, љубави, патриотизму и савременој руској култури.
Шаргунов је био учесник политичких збивања која већ сада могу да се назову најновија историја Русије, а његова литература и поглед на свет оличавају савремено руско и постсовјетско друштво.
Иако млад писац, већ је постао лице новог реализма у руској књижевности.
Шаргунов је у разговору са Сањом Милић рекао да његова књига описује фотографије којих више нема.
То су слике које показују различите слике из мог живота које су само мени биле важне. С друге стране, своју књигу видим као фоторобот епохе, штиво о одрастању у којем сам био сведок заласка совјетске епохе. Писао сам о селу, породици свештеника у којој сам стасавао али пре свега о Русији, мојој домовини која ми је у срцу. Кроз боје, речи и осећања покушао сам да дочарам свој доживлај Русије, каже Шаргунов.
Истиче да му је најзначајније да својом књижевношћу пренесе врели ваздух догађаја о којима пише.
У књизи „1993.“ писао сам о малом грађанском рату на улицама Москве. Та књига још чека да буде преведена на српски језик.
Нема ни сенке од мене у тој књизи, али ми је било важно да опишем то оловно време у Русији када се пуцало на улицама.
Сваки писац је и нека врста обавештајца, јер без прекида истражује тему о којој пише. Главни јунак је те књиге је пуначки депутат руске Думе, али умем да пишем и о црквеним темама, деци одраслој у поповским породицама, казао је Шаргунов.
Додао је да после Сајма књига иде на Косово како би снимао репортаже за једну руску телевизију.
Надам се да ћу ту пронаћи садржај за неке своје будуће књиге. Биће сигурно неких новинарских текстова са тог путовања, казао је Шаргунов.
Истакао је и да се чува патетике у књижевности јер му је проза која пише блиска поезији.
Битно ми је када пишем да преносим и полутонове, да имам ''пластичну'' реченицу. Важан ми је стил. Трудим се да увек пишем о догађајима или осећањима који ме се лично тичу. Александар Блок је писао ''Ми деца Русије, немамо могућност да било шта заборавимо''. Ми смо деца велике, драматичне историје. баш као што је то случај с људима из Србије. Често се питам какао да се снађемо у свему томе? Из историсјких уџбеника да тражимо одговоре или из политичких анализа... Увек пре тога гласам за књижевност. Књижевно дело о неком времену може да каже много више него било шта друго, казао је Шаргунов.
