СТРИП Спортска парада из мрављег града

Историја стрипа на овдашњим просторима препуна је изненађења.
Strip „Sportska parada iz mravljeg grada“ Foto:  privatna arhiva
Фото: Стрип „Спортска парада из мрављег града“ Фото:  приватна архива

Од доласка новог забавног медија (после Првог светског рата) који је врло брзо, у „извођењу“ домаћих аутора, „букнуо“ у бројним публикација и придобио пажњу публике (понајвише младе али и оне мало старије) до прекида због Другог светског рата и ригидног става нове власти те поновне популарности и нестајања током ратова 1990-тих те мукотрпног издизања у осиромашеном остатку некада велике државе, стрип је показао и своју крхкост и своју виталност, награђујући читаоце изузетним делима. Пошто не постоји државна институција која би се бавила проучавањем историје нашег стрипа, неколицина ентузијаста прихватила се тешке али племените работе да на светло дана поново изнесе мноштво ваљаних, а заборављених стрипова. Свака нова књига која се тиме бави својеврсно је чудо како због тога што спасава део културолошког блага тако и због открића високих уметничких квалитета старих стрипова.

Такав је случај и са књигом „Спортска парада из мрављег града“ (издавач Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева, 2019) коју су приредили Васа Павковић и Саша Ракезић а која садржи репринте две епизоде („Спортска парада из мрављег града“ и „Свађа мала због футбала“) стрипа који су створили новинар Милан Ковачевић (1915-1985) и цртач Милорад Добрић (1924-1991). Стрипови су најпре објављивани у наставцима у листу „Спорт“ током 1953. године да би, крајем исте године, због великог успеха код читалаца, били штампани као засебне стрип свеске које су се продавале на киосцима; од тог појављивања до данас, безмало седамдесет година касније, ови стрипови нису били доступни знатижељним читаоцима. Добрић је на стрип сцену изашао већ 1945. када је у издању Александра Ј. Ивановића (издавача предратног „Мике Миша“), уз Мишића и Ђорђевића, био део екипе која је реализовала стрип „Три угурсуза за време окупације“; но, стрип је одмах био забрањен као штетан! Добрић је наставио да црта карикатуре али и стрипове и створио низ незаборавних јунака - Љубу Трубу, Перу Пешака, Курира Фићу... Новинар Милан Ковачевић широј јавности је најпознатији као уредник и водитељ ТВ емисија „С камером кроз свет“ и „Караван“. 

Фото: Из стрипа „Спортска парада из мрављег града“ Фото:  приватна архива

Двојац Ковачевић -Добрић осмислио је и реализовао стрипове „Спортска парада из мрављег града“ и „Свађа мала због футбала“  ослањајући се на искуства раних стрипова Волта Дизнија - пошто су јунаци антропоморфни мрави у људском окружењу (градови, аутомобили, рекламе, кафане, мода, телевизија, радио...) - са акцентом на спортска такмичења (трчање, пливање, бокс, фудбал) што је, наравно, у складу са листом „Спорт“ у коме је објављиван. Заплет прве епизода почиње врло провокативно: црни мрави чији град је уништила олуја траже место где ће подићи нови град, пут их води преко територије и града „Прах и трава“ у власти жутих мрава а да би могли да наставе даље представник црних мрава мора да победи у три спортска надметања! Наравно, жути мрави желе победу и због тога сматрају да су им дозвољене свакојаке смицалице. Црни мрави имају једног такмичара - Бору, атлету који је добродушан али и наиван у односу на превејане „градске момке“. Да замешатељство буде веће, у причу се уплете и градска лепотица, жута мравица, Цица, на коју је Бора „слаб“, што се, пак, не допада његовој другарици из детињства Марти. После низа комичних али и криминалних авантура и искушења црни мрави ће моћи да наставе свој пут. У наредној епизоди, црни мрави су изградили свој Новиград и лепо живе; имају свој „футбалски клуб“ у коме је звезда знани Бора. Но, жути мрави, иритирани наводним хвалисањем црних мрава, изазивају их на утакмицу а ономе ко победи следује златни пехар. Црни мрави прихватају изазов не знајући да је шеф спортова из „Праха и траве“ послао екипу која треба да шпијунира црни тим и заврбује њиховог голмана (да или пређе код њих или да „пушта“ голове). Али, ни Бора није наиван па ангажује Марту да сазна тајне планове противника. Коначно, појављује се и Цица која и даље воли ветропирастог Бору... Бори следује још једна отмица и ослобађање због чега стиже тек на друго полувреме утакмице, кад његов тим већ губи са 5:0. На крају, црни побеђују због бољег извођења пенала а жутима пораз тешко пада па спремају нову смицалицу...

Као и свака басна и овај стрип, упркос почетне инфантилности и комичности, не преза да прикаже и мрачне стране мрављег (људског) карактера (од зависти, злобе до љубоморе) односно сваковрсне смицалице па и насиље. Ковачевић је, осим љупких римованих дијалога успео да ослика препознатљиве карактере и ситуације које је Добрић сјајно преточио у динамичне цртеже са низом финих детаља у мимици и покретима јунака те у ентеријерима и екстеријерима, све до свећа у фаровима аутомобила што је дискретни цитат и омаж Дизнијевим стриповима. Прича, међутим, не штеди ни мутне работе које су биле актуелне тада као и данас: врбовање играча, сукобе надобудне управе и тима (управа је толико бројна да нема места за резервне играче, управа путује авионом а тим - камионом, управа проверава ноћни живот метрополе...).

Илија Бакић

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести