Александар Ђермановић, пијаниста: Златна медаља у Њујорку и наступи као подстицај

Наш пијаниста млађе генерације Александар Ђермановић освојио је ових дана златну медаљу на 5. Менхетн интернационалном музичком такмичењу, и може се рећи да је то још један велики успех и нови подстицај који у овом, за њега врло плодном периоду, има уз наступе, упркос пандемији, када се планови многима једноставно не могу остварити. Александар Ђермановић је крајем октобра наступио на фестивалу Номус, потом победио на поменутом такмичењу, а ускоро ћемо имати поново прилике да га слушамо као солисту на концерту Војвођанског симфонијског оркестра 27. новембра у Синагоги.
r
Фото: Youtube Printscreen

Занимљиво је да је Александар Ђермановић на Номусу свирао Бетовенов пети концерт, под називом “Царски”, али у аранжману за клавир и гудачки квинтет, а ускоро ће га са “симфоничарима”, и диригентом Александром Којићем, поново извести у изворном облику, уз пратњу оркестра. 

 Можете ли нешто више рећи о Менхетн такмичењу, пошто широј публици није довољно познато? Помало је и изненађујуће што је одржано у оваквим околностима, будући да су у Њујорку отказани сви културни догађаји. 

- Ово је пето издање Менхетн такмичења, смештеног у једном од најбитнијих центара класичне музике - граду Њујорку. Одржано је у октобру, ове, заиста несигурне године по питању концерата класичне музике, али и било ког културног догађаја. Услед опште епидемиолошке ситуације, организатори су одлучили на крају да је најбоље да се пређе на онлајн едицију за ову годину. Оно што је мене привукло овом такмичењу, поред реномеа, јесте и чињеница да сам имао слободан програм па сам могао да бирам дела која сам и изводио у претходним месецима - дела Бетовена, Листа, Метнера и Рахмањинова и Вајлда. Прва награда подразумева финансијску подршку и могућност да се наступи на концерту победника у Карнеги холу. Овај концерт је нажалост под великим знаком питања. Организација такмичења је пренела да је било јако пуно пријава из целог света и велика ми је част да добијем овакву награду.

 С обзиром да је због пандемије организација свега много компликованија, како се све то одразило на само такмичење, и на вас?

- Када сам се пријавио на такмичење, надао сам се да ће се ситуација примирити, међутим, до тога није дошло, што је проузроковало бригу. Искрено ми је лакнуло кад су објавили да ће бити преко интернета. Морали смо да пошаљемо целокупан програм унапред преко снимака.

 Пре само десетак дана свирали сте на Номусу, Бетовенов клавирски концерт бр.5, и вероватно у истом периоду размишљали и о програму за ово такмичење?

- У претходном периоду сам заиста имао велики ангажман и свирао са различитим саставима - соло, са виолончелисткињом Иреном Јосифоском, са Радославом Воргић Журжован (сопран) и Петром Поповићем (флаута), са Новосадским дувачким квинтетом у саставу Ксенија Мијатовић Кором (флаута), Вероника Антуновић Марић (обоа), Кристијан Борош (кларинет), Мирко Марић (хорна) и Горан Маринковић (фагот). Крајем октобра сам наступио на Номусу са ТАЈЈ квартетом и Ивицом Марушевићем (контрабас) а, уколико ситуација дозволи, са Војвођанским симфонијским оркестром крајем новембра би у оквиру сезоне требало да изведем Бетовенов пети клавирски концерт у Ес-дуру, чувени “Емперор”.

Није било лако организовати време за вежбање у оваквом распореду, међутим искуство ме је научило да за било који подухват морам да се спремам унапред да би се све слегло на време. То ми је омогућило да успешно организујем снимање и пошаљем за такмичење. Много сам срећан што сам успео да постигнем све обавезе и да будем и награђен на крају.

 Тренутно сте на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду, уз то наступате, освајате награде... Како ће се све то одразити на ваше планове, да ли их то усмерава ка неким новим изазовима?

- Тренутно сам на докторским студијама на нашој Академији уметности, на последњој години где имам истраживачки рад и концерт да презентујем - није ни мало лако фокусирати се и на писани рад и на све наступе које имам, али је добра ствар што ми распоред није целе године препун. Чим имам прилику да мало успорим, то искористим да се посветим раду. До сада ми репертоар који сам свирао није укључивао дела која сам одлучио да истражујем на докторским студијама али ћу их уврстити у програм од почетка идуће календарске године и верујем да ће ми у том моменту истраживање много помоћи у припреми тих дела за концерте брже, лакше и са већим разумевањем.

 Добар део успеха у вашој досадашњој каријери везан је за Велику Британију, од стипендија, до награда, наступа и ангажмана на тамошњем колеџу. Да ли је то случајност, или је неки посебан сплет околности то произвео?

Велики успех у мојој каријери је везан управо за Велику Британију, где сам имао ту част да наступам у најбитнијим салама те земље. Међу њима су Ројал Алберт сала, Вигмор сала, Кадоган сала, Краљица Елизабета сала, Стенвеј сала итд. За то је заслужна околност мог живота и студирања тамо пуне четири године, где сам завршио мастер студије и веома престижне студије артист дипломе. То је један период мог живота који ме је највише гурао напред и пробудио моје апетите за још веће планове.   

Компоновање захтева преданост

 Хоће ли компоновање бити сада помало у другом плану, или је, напротив, пандемија донела вишак времена који вам у томе може бити од велике користи?

- Уз клавир, велика страст ми је и компоновање. Нажалост, компоновање је посао са пуним радним временом и захтева преданост као и било која друга професија. Самим тим нисам увек имао могућности томе да се адекватно посветим, али се надам да ће то да се промени у будућности. Зато сам се одлучио да се пријавим и за такмичење за композицију у Немачкој као додатну мотивацију. Одговара ми што се у наредном периоду мало растеретила моја соло каријера, па ми је жеља да у рад уврстим и редовно компоновање.

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести