Како је оснивач и власник студија рекао, “кроз њега је у протеклих деценију и по прошло на стотине бендова и снимљено је на хиљаде километара материјала”.Био је то одличан повод да у летње дане проћаскамо с Мајкићем о свему ономе што га је определило да се бави овим занимљивим послом.
- Од како сам завршио основну школу знао сам да ће музика бити предмет мог највећег интересовања у животу - каже на почетку разговора Мајкић. - Желео сам да научим све у вези с музиком. Отуда и опредељење да се никада нисам определио за само један инструмент, већ сам желео да научим да свирам и бубњеве и гитаре и клавијатуре, да пишем песме али и да певам. Свирао сам у многим групама током младости и желео да искажем креативност коју сам у себи носио. Средином деведесетих година, и развојем дигиталне технологије, почео сам самостално да креирам музику, компонујем, снимам и миксам сопствене песме, поред сарадње са колегама музичарима и бендовима у којима сам свирао. Тако је настао “Пикник”, музички колаж иза којег сам стајао само ја као “оне ман бенд”.
Гос’н Бандар каже да је био срећан у сопственом креативном свету, али и да никако није био задовољан звуком својих песама.
- Ишао сам у разна студија која су тада била доступна, мада и скупа, али ни тада нисам био задовољан. Знао сам да морам да научим процес како да обликујем звук, да би се моје песме чуле онако како желим. Почео сам да се занимам за аудио и микс инжењеринг, не знајући тада да ће то постати моја највећа љубав којом се и данас бавим - каже Мајкић.
Поред тога што је требало квалитетно снимити бубњеве, купити микрофоне и предпојачала, неопходно је било и да се сагради простор у којем може да се свира.
- Све што сам имао сам у то уложио и потпуно се томе посветио - истиче Мајкић. - Годинама је трајао процес сређивања студија. Опрема је увек била скупа и тешко доступна, али сам успео да набавим све што сам сматрао да ми је потребно. Тако сам потпуно самостално снимио два комплетна албума “Пикника” и, у то време, постигао сасвим пристојне резултате квалитета звука.
Колеге из пријатељских група све чешће су му се обраћале за помоћ у намери да пристојно забележе своје песме у аудио формату.
- Испочетка ми је то било изузетно занимљиво да радим - не крије наш саговорник. - Касније се испоставило да ће ми студијски посао бити професија и данас сам ту где јесам, са стотинама снимљених албума иза себе и хиљадама музичара са којима сарађујем.
Свакако да се посао аудио миксинг инжењера учи до краја живота, али Мирослав Мајкић већ сада може да се похвали да има завидно искуство у раду са музичарима.
- Не помажем им само у снимању и миксању песама, већ учествујем са њима и у креирању аранжмана, писању текстова и компоновању песама, а према потреби им често свирам бубњеве или гитаре - каже Мајкић. - У “Пикник” долазе колеге из целог региона, сматрајући ме за ауторитет у студијском послу, знајући да ћу извући најбоље из њих и да ће им песме бити забележене на најбољи начин. То је велика одговорност коју носим са једне стране, док са друге знам колико уживам у креативном процесу и да ћу у датом моменту пружити све од себе да посао завршимо на обострано задовољство.
Сава Савић
