Сећам се топле атмосфере и шокирало ме је када сам видео колико су Срби и Јермени слични, исти темперамент, топлина, свуда је дозвољено пушење и наравно магично место Мећавник које одише посебном енергијом. Било ми је жао када сам одлазио, рекао је Хакназаријан у интервју уочи вечерашњег наступа на затварању фестивала „Кустендорф класик“.
Каже да је пре три дана био у Аустралији, затим је свратио у Немачку да одржи концерт и већ сутра лети за Кореју па се враћа у Швајцарску.
То јесте мало густ распоред, није баш типичан распоред за једну седмицу. Обично се трудим да повежем концерте у близини. Велики је изазов толико путовати, нарочито ако су друге временске зоне, али се временом тело навикне и ја се навикнем. Тако да ми је сада много лакше него рецимо пре седам година, рекао је Хакназаријан.
Слава и популарност, каже, пријају као врста награде, али такође представљају изазов јер подразумевају већу одговорност.
Када стекнете одређени статус, много је теже задржати тај ниво него га досегнути. Велика је одговорност задржати статус и ја дајем све од себе, али мој циљ није само да сачувам известан статус већ да увек тежим вишем циљу. Пут музичара је бесконачан, не постоји крајње одредиште, увек треба ићи даље, истакао је Хакназаријан.
Воли да експериментише, не са класичним делима Бетовена, Баха, Моцарта, Ццајковског, већ са савременом музиком.
Дело које ћемо вечерас премијерно извести, које је написао мој пријатељ и фантастичан челиста Ђовани Солима, комбинује различите жанрове. Имамо америчку музику, ирску, музику Блиског истока, има чак и неке рок елементе и мени се то јако свиђа, рекао је Хакназаријан.
Наглашава да се музика током 200 година развијала и док смо некада имали само народну, класичну и црквену музику, данас имамо џез, поп, рок, хип-хоп, електрионску.
То је дивно, у сваком жанру имамо уметнике који достижу високе стандарде и не видим ништа лоше ако музичар жели да експериментише и проба нешто ново, остајући истовремено класичан музичар. Ја могу да експериментишем колико год хоћу, али увек ћу остати класичан музичар. То што свирам џез или рок може чак бити освежење у приступу класичној музици.
Експерименти су добри док год не заборављате да сте класични музичар, сматра Хакназаријан.
Примећује и да је уметнички свет постао врло компетативан, а резултат тога је, како запажа, покушај људи да вештачки створе нешто ново.
Видео сам неке бизарне продукције опера Чајковског и нисам фан таквог модерног приступа. Понекад музичари покушавају да поново измисле точак, да ураде нешто јединствено, а на крају то звучи чудно. Музичари увек морају да имају у виду да је наш основни задатак да будемо мост између композитора и публике и да морамо да поштујемо композитора, а не да измишљамо своју музику, нагласио је виолончелиста који важи тренутно за једну од највећих звезда класичне музике.
Музика, према његовом мишљењу, не зна за било какве језичке, географске, етничке или религиозне баријере.
Музика је једна од ретких ствари која може да нас уједини јер су осећања иста за људе свих боја, раса, сексуалних орјентација. Музика дотиче наша осећања, нагласио је Хакназаријан и поручио студентима и младим музичарима да никад не одустају, да увек постављају циљ који је много виши него што мисле да могу досегнути и да увек буду искрени.
