Солисткиња ће бити Сања Ромић, прва обоа Београдске филхармоније и доцент на Академији уметности у Новом Саду, а дириговаће маестро Срба Динића, актуелни музички директор Оркестра и Театра у Брауншвајгу.
Хидаш је писао много за дуваче, аутор је пуно лепих дувачких квинтета, као и дела за дувачке оркестре. Али је ово први пут да свирам његов Концерт за обоу, открива у разговору за „Дневник” Сања Ромић.
Како додаје, воли да шири тај репертоар за обоу, није она баш толико ограничен инструмент па да се изводе само концерти Штрауса.
Има толико лепих композиција, баш недавно је београдска публика била у прилици да чује концертантна дела Марчела и Канчелија. Сам Хидашов Концерт за обоу и оркестар није толико шире познат, мада се доста свира у Мађарској. Некласично је писан, скроз је у yези фазону, има те померене ритмове, хармоније... и много је леп и за извођење и за слушање. Нас класичне музичаре провоцира да се мало изместимо, да свирамо на слободнији начин, јер чак постоји један део у првом ставу који је писана импровизација, вели наша саговорница.
Стварају ли савремени композитори за обоу?
Има нових дела, поготово се за такмичења често пишу нове композиције, и за обоу соло и за камерне формације. Рецимо, ја свирам у „Градилишту“, ансамблу за модерну музику, и сваке године имамо на репертоару нове ствари где је присутна и обоа. Прошле године сам такође имала прилику да свирам и једну композицију Ивана Божичевића „Медитације на тему мора“ за камерни оркестар и обоу писану у импровизадо стилу. Мени је баш била занимљива, јер волим да се изместим из конфорне зоне, да пробам нешто ново, другачије и обогатим свој начин свирања.
Поред Концерта за обоу и оркестар, ВСО ће вечерас иyвести и Увертиру за комичну оперу ,,Фигарова женидба“ Волфганга Амадеуса Моцарта, као и Бетовенову Шесту симфонију, знану и као „Пасторална“.
Тиме ће се ВСО придружити обележавању 250 година од рођења великог немачког композитора.
Концерт почиње у 20 часова.
Можда онда потпуни излет у џез?
Привлачи ме, наравно, било је и покушаја да свирам с неким бендовима (смех), али то је потпуно друга зона за коју се треба озбиљно спремити. Није џез, а поготово не џез импровизација, нешто што тек тако може да се свира, и на томе итекако опасно мора да се ради. Јер прво мораш добро да научиш сва правила да би могао да их „рушиш“. И то не да би по сваку цену био иновативан, већ да би био у стању да неку музичку идеју упакујеш у своју причу, да је обојош својим осећајем, карактером...
Да се вратимо класици. Били сте лане као гост део Израелске филхароминије на опроштајној турнеји легендарног маестра Зубина Мехте?
Непроцењиво искуство! Делује као бајка, али док сам била тамо, заправо је све ишло сасвим нормално и природно. Наравно, нова средина, нови људи, и када се задесите у таквом оркестру А категорије, ођедном вас запљусне милион нових информација. И тада, у том првом моменту, морате да попалите све сензоре да схватите шта се око вас дешава, који је начин свирања, и да се као гост томе прилагодите. Међутим, ти људи су дивни, при томе врхунски музичари с којима је лако свирати. Неки од њих су ме и инспирисали, ваљда зато што сам и професор на Академији, па углавном дајем, те је сјајан осећај када од некога и добијеш, ту екстра дозу енергије, дозу нечег новог. И искрено сам уживала.
У циљу развоја обоистичке школе у нашој земљи иницирали сте Обоа фест?
Обоа фест је покренут да би се промовисала обоа, али и направила платформа, посредством које бисмо, у току та два-три дана годишње, бар део највећих светских произвођача инструмената, искова, трске... довели у Србију да их ученици музичких школа и студенти упознају, као и да имају часове са врхунским светским обоистима. Циљ је да им пружимо додатно знање којим ће се само учење инструмента олакшати. Није, наравно, Обоа фест ни осмишљен као масовна манифестација, то је пројекат усмерен ка циљаној групи, али сваке године је све боље и боље и сад већ имамо ученике и студенте који се одмах пријављују, јер знају шта могу да очекују и колико ће им то значити.
Са Зубином Мехтом сте сарађивали и када је дириговао Београдском фихармонијом?
Од првог нашег сусрета је то било неко препознавање на сваком нивоу. Током последњег његовог боравка у Београду најавио је да ће ме звати када буде ишао на турнеју са Израелском филхармонијом. Међутим, озбиљно се разболео и сви смо били веома забринути. Срећом, опоравио се, поново почео да диригује и на пролеће прошле године стигао ми је позив да будем део турнеја по Јужној Америци, Европи и још једне краће, која је подразумевала учешће на летњем фестивалу у Литванији. Програми су били различити, са врхунским солистима, од Марте Аргерич до Јуyе Ванг и виолинисте Жила Шахама. Била сам ван себе од среће... Маестро Мехта је пола века био на челу тог оркестра и бити део последње његове серије концерата с тим ансамблом заиста је изузетна ствар. При томе је посебно фасцинира маестрова огромна љубав и према музици и према том оркестру после свих тих деценија. Када почне да диригује, ви ни не примећујете да он има 83 године, да је био озбиљно болестан. И свирати с њим није рад. То је врхунско, уметничко, људско, искуство сваке врсте...
А шта Вас очекује у овој години?
У јануару сам била у Словенији, држала сам курс у Љубљани и свирала реситал. У априлу ме чекају Новосадске музичке свечаности, а у мају свирам у Италији са новосадском харфисткињом Милицом Пашић. У наговештају је један курс у Мађарској, на Франц Лист академијил где сам и студирала, као и курс почетком јула у Шибенику. А пре тога у јуну Бетовен маратон са Београдском филхаромонијом, током којег ћемо, у сарадњи са Дортмундском филхароминијом, извести свих девет Бетовенових симфонија, осам на Коларцу а Девету ћемо свирати на Ушћу.
М. Стајић
