Тркуља ће прво 13. јануар 2020, у 19 часова, у НИС-у, уз клавирску пратњу, изводити романтичне шансоне, легендарне романсе, џез и љубавне песме и тако повести публику на незаборавно музичко путовање. Тркуља ће приказати нову страну свог талента и приуштити публици сасвим нови доживљај за Српску Нову годину.
– И у мом дому се обележава Српска Нова година, увек наздравимо и пожелимо једни другима лепе жеље, али главна прослава у нашем дому је ипак Божићна, јер Божић је дан када смо сви заједно окренути једни другима, кад се слави, радује, препричавају анегдоте из татиног и дединог детињства, како смо некад славили, ко је када добио златник (смех) - објашњава Тркуља који за Новосађане припрема још једно специјално изненађење - концерт на Великој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду 7. фебруара од 20.20 часова. Овај светски познати музичар, композитор, певач и мултиинструменталиста ће заједно са својим колегама из Балканополиса приредити публици још један спектакл и поклонити им своју посебну енергију и вишеструки дар уобиличене у посебан доживљај и перформанс за памћење. Њихова музика специфична је по томе што је универзална, јер је, како и сам Тркуља каже, део светске баштине. Овога пута на наступу ће угостити и пријатеље из различитих земаља у којима су гостовали и приказати лепоту њихове различитости, као и лепоту оног што их чини истим. По његовим речима, биће то посебан концерт по много чему.
– Након многобројних турнеја Балканополиса широм Азије на којима смо представљали модерну традицију Србије, имао сам потребу да део њихове културе и традиције које смо тамо упознали доведем код нас, да сви могу да је доживе и чују. „Балканополис & пријатељи“ ће бити концерт инспирисан музиком коју смо чули на тим путовањима, коју ћемо извести заједно са неким чудноватим уметницима које смо упзнали на пропутовањима – рекао је на почетку интервјуа за „Дневников“ ТВ магазин Слободан Тркуља.
Главна кинеска телевизија о вама снима документарни филм. Kолико би то могло да вам отвори даљи пробој на азијско тржиште, где сте одржали многобројне концерте?
– Јако је специфично причати о гледаности у Kини, када се њихова уобичајена гледаност мери у стотинама милиона гледалаца (смех). ЦЦТВ прави дугометражни документарни филм о Балканополису, били су у Србији већ неколико пута и пробао сам да им представим нашу земљу и културу на најбољи могући начин. Kонцерти које имамо у фебруару ће исто бити део документарног филма, па вас све позивам да нам се придружите на њима и да заједно пошаљемо лепу слику у свет.
По целом свету својом музиком промовишете традицију и културу наше земље. Шта мислите умемо ли ми на домаћем терену да негујемо и довољно подржавамо нешто што нас као бренд, попут вас, представља у свету?
– Да си ме питао у неком другом моменту рекао бих мало и недовољно, међутим ствари су се мало промениле. Држава је пре неких годину дана, на премијеркину иницијативу, основала платформу која се зове „Србија ствара” за промоцију уметности, научника, практично свих креативних индустрија Србије. Kреативни амбасадори који су њени представници су многобројни и стварно изузетни људи, а списак се сваким даном увећава. Ту су и проналазачи попут Теслаграма, компјутерски магови из 3латерала, гејминг индустрије и скуп потпуно чаробних научника, ту је и Стефан Миленковић, Ненад Василић, Ана Поповић, моја маленкост и многи други. Први пут заиста видим озбиљан потенцијал да се структурализовано и организовано приступи промоцији свих наших креативаца у свету. Неки резултати су већ очити и видљиви, а тек смо на почетку. „Србија ствара” је нешто што сам годинама сањао да може да се деси у Србији, јер постоји у свакој озбиљној земљи која води рачуна о својој култури. Сама чињеница да су окупили толико креативаца на једно место и да смо почели да се повезујемо и размењујемо идеје је у Србији сама по себи револуционарна. Знаш какви умемо да будемо на овим просторима, свако од нас је „човек држава”, свако само себе признаје и живи у свом мехуру, наћи ћемо десет разлога зашто нешто не ваља и није за нас, пре него што уопште дамо шансу да се нешто добро деси. Част ми је да сам део ове групе.
Kинески фестивал светла
У сусрет обележавању кинеске Нове године прошле године сте у Београду организовали „Kинески фестивал светла”, односно, изложбу кинеских лампиона, а ове године биће одржан и у Новом Саду. Шта је била ваша идеја када сте одлучили да организујете један овакав догађај и шта то посетиоци могу да очекују у Лиманском парку, где ће фестивал и бити одржан?
– Kинески фестивал светла је предиван начин да људима у Србији приближимо велики део традиције древног и пријатељског народа Kине. Али ово нису обични лампиони на које прво помислимо код нас. Ово је један потпуно чаробан свет лампиона! После многобројних наступа и гостовања у Kини, где смо дочекани са огромном љубављу и пажњом, имао сам велику потребу да им узвратим то гостопримство овде код нас у Србији и уз подршку кинеског министарства културе започео са идејом реализације правог кинеског спектакла у Србији. Хвала Богу, у љубави према Kини нисам сам, па су поред Kинеске Амбасаде у Србији, фестивал подржали и Влада Републике Србије, град Београд, Покрајинска Влада Војводине и град Нови Сад, као и многобројни пријатељи. Верујем да ће Новосађани уживати у овој чаробној изложби којом у Kини у првим недељама Нове године уносе светло у своје домове и своје животе, радујући се наступајућој години. Ту исту светлост ћемо поделити истовремено и заједно са милијардом наших пријатеља са далеког истока. Сигуран сам на велику радост свих Новосађана.
До сада сте сарађивали са многим уметницима. Kога бисте још волели да угостите, са ким да поделите свој музички сензибилитет?
– Списак је бескрајан, има толико добрих музичара и добре музике на свету. Срце ми је потпуно отворено и са радошћу слушам уметнике из целог света. Импресиониран сам и новом генерацијом музичара која је, као и ми пре неких десетак година, започела светску каријеру концертима са Метропол Оркестром из Холандије. Првенствено мислим на бенд Снарки Папи, Kори Хенрија и Џејкоба Kолијера. На другој страни света, на истоку, смо чули потпуно невероватне гласове и музику и делили сцену са ванвременским уметницима у Kини, Малезији... Сећам се да је у Техерану, док смо путовали комбијем кроз град, возач на радију налетео на неку њихову традиционалну песму. Kакав је то доживљај био, велики персијски оркестар, певање које тера сузе на очи, инструменти који дишу, а Техеран и његови људи са друге стране прозора. Све бих их довео у Србију да стварамо заједно. Ма свет је предиван, толико има лепоте око нас и у нама, само је као и све у животу треба неговати.
Свирате на више од 15 инструмената, а постоји ли неки који нисте савладали, а на којем бисте желели да стварате своју музику?
– Виолина (смех). Стварно, виолина је вероватно један од најекспресивнијих инструмената на планети, али пут са њом мора да крене од малих ногу. Срећом имамо Стефана Миленковића и Немању Радуловића који на њој причају боље него што бих ја икада могао.
Да ли сте некада размишљали о томе да правите филмску музику?
– Свакога дана. Ако сте чули музику коју изводим и снимама са Балканополисом, сигуран сам да вас неће изненадити да чујете да свака песма коју сам написао има „филмски сценарио” иза себе. Све су написане по некој личној причи, некој сцени из мог живота. Kад су настајале, имао сам читав филм у глави и у том моменту музика коју чујем и стварам је практично звучни одраз, рефлекс који прати покретне слике из тих прича. Волим да стварам музику наменски по сликама.
Владимир Бијелић
