КЊИЖЕВНА ПРИЗНАЊА УРУЧЕНА НОВОСАДСКИМ ПОЕТАМА Песма исцељује просторе страха

„Бити песник значи певати и о најдубљим страховима и сумњама, у вери и нади да ће се однекуд појавити, да ће банути песма која решава загонетку живота”, навела је Гордана Ђилас у својој беседи. „Иако долази из најудаљенијих делова нашег бића и сведочи о васколикој снази и несигурности живота, она пружа уточиште и штити, везујући нас за божанску честицу. Песма исцељује просторе сумње и страха, и напајајући се искром стварања оваплоћује у заштићено место. Она је и слика нашег духа и наше зрелости. Када доспемо, у дугом и постојаном раду, када досегнемо духовну зрелост, указаће нам се. Доћи ће сама”...

Истог дана у манастиру Базјаш, у оквиру манифестације „Дани преображења Срба у Румунији”, новосадском песнику Мирославу Алексићу биће уручена Велика базјашка повеља, књижевно признања српске дијаспоре у Румунији, које писцима из Србије за целокупан књижевни рад и залагање за очување националног бића у земљи и свету од 1994. додељује Савез Срба у Румунији из Темишвара. „Први пут сам дошао у Румунију као песник на позив Славомира Гвозденовића 1993. године”, подсетио је Алексић у слову којим се захвалио на награди. „Били су то дани дивних свечаности поводом једног века од рођења Милоша Црњанског, темишварског ђака. Пре тога био сам у овој песничкој земљи само читајући Станескуа, Богзу, Јона Георгеа... Румунија је зато и данас за мене пре свега земља поезије. Оно што ме посебно радује јесте чињеница да сам овде присутан и међу српским али и међу румунским читаоцима. Наиме, 2022. године сам, на позив Љубице Рајкић, по други пут био учесник поетског фестивала у Решици и тамо добио међународну награду Портиле поезиеи (Капија поезије), а већ 2023. у избору и преводу Ива Мунћана, а у издању Савеза Срба, изашла је из штампе књига мојих изабраних песама на румунском језику „Лишће увелих сећања”. Велика базјашка повеља долази као круна на све наведено”...