ВЕЛИКИ УСПЕХ СРПСКОГ ФИЛМА НА НАЈВЕЋОЈ РЕГИОНАЛНОЈ СМОТРИ СЕДМЕ УМЕТНОСТИ „Срце Сарајева” за „Ветре, причај са мном”, Кузмановић најбољи глумац

„Редатељ филма одважно и знатижељно прилази својој дубоко личној теми, и преплиће елементе фикције и документарног израза у филм очаравајуће меланхолије и суптилне лепоте”, оцена је жирија такмичарског програма, који су творили редитељ Сергеј Лозница, глумац Драган Мићановић, редитељ, сценариста и глумац Емануел Парву, редитељка Ена Сендијаревић и фестивалска директорка Триша Татл. 

Ова аутопоетичка филмска прича прати главног јунака који се враћа кући, први пут након недавне мајчине смрти, како би са породицом прославио бакин рођендан. Повратак кући заправо је више инспирисан жељом да заврши планирани филм о мајци, а покушај да се искупи тако што спашава пса луталицу, наводе главног јунака на интроспекцију и својеврсно „исцелитељско животно путовање”. Филм је иначе инспирисан стварним животним искуствима редитеља, а у њему глуме и чланови његове породице. „Знао сам да сам спреман да направим филм о мојој мајци онда када сам престао да гледам на њен одлазак као на тешку тему. Сценарио је састављен од сећања и успомена из времена после њене смрти, које смо онда реконструисали на самом снимању. Моја мајка је волела живот више него било ко други, и какав бих њен ученик био да размишљам више о њеној смрти, него о њеном животу. Када помислим на њу хоћу да се радујем, да ми измами осмех, да никада не оде, па и ако сузе потеку, човек може само више да воли после њих”,рекао је Стефан Ђорђевић, коме је „Ветре” дугометражни играни првенац, а пре тога је награђиван за документарац „Последња слика о оцу”, као и улогу у филму „Тилва рош” Николе Лежаића.

Награда „Срце Сарајева” за најбољу режију додељена је редитељки Ивани Младеновић за остварење „Sorella di Clasura”. „Панк дух никада није далеко у овом вешто режираном филму, који тече попут достојевскијевске реке, нижући неуспех за неуспехом, да би на крају стигао до романтичне комедије, али без романсе”, оценио је жири.  „Срце Сарајева” за најбољег глумца додељено је Андрији Кузмановићу за улогу у филму „Југо Флорида”.  „Кузмановић уноси дубину и слојевитост у привидно једноставну интерпреетацију, док се његов лик бори да заборави читав живот избегавања емотивне блискости”, став је жирија, док је српски глумац подсетио да је његов први пасош био онај југословенски, те да му је драго и што је до сада најважнију филмску награду добио управо Сарајеву. 

Награда “Срце Сарајева” за најбољу глумицу припала је актеркама филма „Fantasy” Сари Ал Салех, Алини Јухарт, Мини Миловановић и Мии Скрбинац: „У филму који истражује разлике између нашег доживљаја самих себе и перцепције других, наш ансамбл талентираних глумица унио је велику каризму и аутентичност у своје улоге”... 

Када је реч о осталим категоријама, „Срце Сарајева” за најбољи кратки документарни филм припало је остварењу „Земља за мушкарце” редитељке Маријам Бакачо Катчвани, а „Срце Сарајева” за најбољи документарни филм уручена је редитељки Ивет Локер за остварење „Доћи ће наше време”. Специјална признања жирија за документарни филм додељено је остварењима „Верујем да ме је портрет спасао” Албан Мује, као и Кристини Николовој за „У паклу са Ивом”. Специјално признање жирија за кратки филм 31.издања СФФ-а припало је Лили Кос „Чистач главе у плетеном цегеру”. „Срце Сарајева” за најбољи кратки филм припало је - „Зима у марту” Наталије Мирзојан. „Срце Сарајева” за најбољи студентски филм додељено је остварењу „Тарик” Адема Тутића, а специјална награда за родну равноправност  Хани Јушић за филм „Бог неће помоћи”. Специјалном наградом „Перспективе младих” награђено је остварење „Ди-џеј Ахмет” македонског редитеља Георгија М. Унковског. 

Подсетимо, овогодишњи лауреати традиционалног признања СФФ-а „Почасно срце Сарајева” су редитељ Паола Сорентина и глумци Вилијам Дафо, Стела Скарсгард и Реј Винстон.