Биолог и фотограф природе Јожеф Гергељ из Сенте: Вреди поранити и бити невидљив док се природа буди

Већ четири деценије Јожеф Гергељ из Сенте оштрим оком, кроз објектив фотоапарата посматра и снима птице, животињски и биљни свет Потисја, а своје префињено фотографско умеће управо је представио на узложби “Про натура - о природи за природу” у кањишкој Галерији “Тихамер Добо”.
8 Fotograf
Фото: Ј. Гергељ

Гергељ редовно обилази кањишки Јараш и друге локалитете у Потисју, интензивно из године у годину прати природни феномен цветања реке Тисе, а својевремено и дипломски рад на Катедри за биологију Природно математичког факултета у Новом Саду, посветио је живом свету и птицама рибњака Капетански рит и Јараша.

- Волим ово поднебље јер је природа разноврсна, јер ту су лесни пашњак и слатине, приобаље, шуме и река Тиса, као и рибњак који се наслања на обод Суботичко хоргошке пешчаре. У таквом природном амбијенту јако је разноврстан биљни и животињски свет, па увек има шта да се фотографише. Највише волим да фотографишем птице из заклона, из аутомобила и када ујутро рано излазим у природу. Увек, када човек проведе више времена у природи, нађе нешто интересантно што вреди овековечити и после приказати људима који нису толико склони да све то примете и виде, или чак и не знају да постоје такве врсте биљака и животиња у нашој околини - објашњава Гергељ.


Како до равнотеже између производње хране и заштите природе?

- Птице много страдају, па управо имамо велики међународни пројекат на спречавању страдања птица од електродистрибуције. Наши чланови волонтери прегледају и прате више од 400 километара далековода, да се сагледа где су најугроженија места и где птице највише страдају. Други проблем је што се све више преоравају пашњаци и зелене површине, тако да је у задњих 20 година више од 20.000 хектара травнатих површина нестало, што су била природна станишта птица и животиња. Највећи “непријатељ” живот света је пољопривреда, тако да треба наћи равнотежу између производње хране и заштите природе. Ту видим највећу улогу цивилних организација да утичу на ресорно министарство пољопривреде и заштите животне средине, да се не дозвољавају одређене делатности и градње које угрожавају животну средину - наглашава Јожеф Гергељ.


Фото: Ј. Гергељ

По струци биолог, а по професији новинар у дневном листу “Мађар со”, поред новинске фотографије Гергељу је у слободном времену преокупација фотографисање природе. Објавио је и неколико књига, између осталог и “Птичји календар”. Фотографије природе је приказивао на изложбама у земљи и иностранству, а на домаћим и међународним конкурсима освајао је бројне награде. Између осталог, лане је био “Фотограф природе године”, на конкурсу Мађарског фотографског друштва “Натур арт”, највећем такмичењу фотографа природе у Карпатском басену, на коме је било преко 4.000 фотографија више од 250 аутора, а прву награду добио је у категорији “Човек и околина” за фотографију јато гачаца који излеће из дима на запаљеном сметлишту код Чоке.

- Поред доброг фото апарата, објектива и оштрог ока да настане добра фотографија у природи неопходна је добра воља, истрајност, стрпљење, оданост и посвећеност природи, али и мало предзнања. Човек треба знати шта тражи у природи, али поред фотографа који су верзирани у снимању и највећи лаици могу открити интересантне и занимљиве детаље у природи. Само треба изаћи у природу и прошетати отворених очију - указује Гергељ. 

Биолог и фотограф природе из Сенте каже да увек устаје рано, те да нарочито сада у пролеће вреди устати и изаћи у природу заједно са освитом зоре, још пре изласка сунца.

- Живи свет у природи се буди када почне да свањива и човек ако хоће да невидљив у природи, да заузме неки заклон у чеки, одакле ће да прати шта се дешава и фотографише. Пошто највише фотографишем птице и животиње, треба увек добро да се сакријем да се не омета нормалан живот птица и осталог живог света у окружењу, јер у супротном онда то више нису аутентичне фотографије ако се на фотографијама види да су птице и животиње плаше човека. Да бисмо били невидљиви у природи морамо изградити добре чеке, заузети добре заклоне, мада често сам успевао фотографисати аутентичне призоре и из аутомобиле, када полако стижем на одредиште. Тада птице и животиње не виде човека, јер мање се плаше аутомобила. Успевао сам и на тај начин да се приближим неким птицама, младим лисицама и другим животињама. Објектив треба увек бити спреман за реаговање у правом тренутку - предочава Гергељ.

М. Митровић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести