Финале репрезентативног вестерн серијала

Петим томом, у тврдом повезу и пуном колору, “Чаробна књига”, у библиотеци “Стари континент”, завршава интегрално објављивање серијала “Команча” који је један од репера за европски вестерн стрип у 20. веку; „Команча“ је добро позната на овдашњим просторима из мноштва издања, од „Цака“, „Дениса“, „Бисер стрипа“, „Супер стрипа“, „Политикиног забавника“ до „Стрипотеке“ и „Маркетпринтових“ црно-белих албума.
d
Фото: Промо

Мишел Регније алиас Грег (1931-1999), продуктивни сценариста и тадашњи уредник магазина “Тинтин”, решио је да у магазин уврсти нови вестерн серијал јер је опште интересовање за вестерн порасло захваљући популарности „шпагети вестерна“; то је била безмало јеретичка идеја пошто су сценом (поред карикатурално-комичног „Таличног Тома“) већ владала два серијала која су поставила високе стандарде у овом жанру - Жижеов „Yери Спринг“ и „Блубери“ Жироа и Шарлијеа (кога су многи сматрали за финални вестерн). За овај субверзивни подухват Грег је ангажовао младог Хермана Хупена (1938) са којим је већ сарађивао на причама о капетану-авантуристи Бернарду Принсу. Тако су децембра 1969.г. у епизоди од 8. страна знатижељни читаоци упознали каубоја-луталицу Реда Даста и Команчу, младу власницу ранча „Три шестице“ у близини градића Гринстон Фолс, Вајоминг; Даст ће Команчи понудити своје услуге, од тешког рада до брзог потезања револвера али и емотивне наклоности. У 10 албума и неколико кратких прича, нижу се епски догађаји кроћења природе, борбе са Индијанцима и локалним бандитима, пристизања цивилизације у дивљину и напредовања ранча… Млада је ранчерка кључна фигура Дастовог света па зато и не чуди што серијал носи њено а не Дастово име иако је он “први активни” херој. Команча не охрабрује Даста да јој се приближи док је, истовремено, одушевљена галантном, намирисаном господом са манирима из великих градова. Како време одмиче Дастово незадовољство сопственим животом расте али се после бекства у дивљину враћа на ранч и тамо одрађује своје редовне обавезе. Но, Дивљи запад и даље није питом и непрестано доноси сваковрсна, углавном непријатна, изненађења. Стрип је доживео велику популарност и похвале критике. Ипак, стасали Херман је од 1979. стварао и сопствени научнофантастични стрип “Yеремаја” а желео је да се окуша и у другим самосталним пројектима, пре свега у “Торњевима Боа-Морија”, али стари стрип га је у томе кочио. С друге стране, Грег је почетком 1982.г. отишао у Америку с намером да отвори ново тржиште за француски стрип. Мисија није успела а Грег се у “Новом свету” задржао 5 година окушавајући се у разним пословима што је резултирало и запостављањем сценаристичке работе и прекидом сарадње са Херманом. Када се вратио у Француску, Грег је увидео да се на пољу стрипа много тога променило. Пошто је за свој дотадашњи рад заслужено добио значајне награде и ордење, Грег је намерио да настави серијал о Команчи са новим цртачем – Мишелом Ружом (1950) који је већ имао искуства у вестерн стрипу. Прва епизода обновљеног серијала појавила се 1990.г, најпре у часопису па у албуму да би остале епизоде одмах биле штампане као албуми; њихово нередовно појављивање је  последица Грегових обавеза а потом и тешко нарушеног здравља. Свеукупно, Грег је, у име повратка Команче, стигао да напише сценарија за четири наставка. За 15. епизоду је написао само 19 страница и дао неколико општих назнака о наслову и крају па је издавач ангажовао сценаристу Родолфа да уобличи причу. Тако је на колико-толико задоваљавајући начин окончан овај серијал без (барем за сада) насилног продужавања од стране других аутора.

Свеукупно, примедбе ни мало не умањују финални суд и став о серијалу који је недвосмислено препознат као једна од најквалитетнијих и најубедљивијих творевина тзв. „прљавог вестерна” којој пролазак времена није умањило вредности већ их је само потврдио и продубио

Последње три епизоде “Команче” сакупљене су у петом тому интеграла. “Дивљи циркус” (1995) делимично објашњава име власнице ранча “Три шестице” односно њену везаност за Команче међу којима је - одрасла. Сећања на детињство и покољ ратника из племена болно ће оживети две деценије касније када у близини ранча гостује циркус који приказује реконструкцију покоља а улоге у спектаклу имају остарели победници и деца побијених! Команча покушава да спречи освету и нови покољ. Грегова наклоност према Индијанцима је очигледна а Ружов цртеж је подржава својом робусном динамиком. Судбина два млада Команча наставља се у “Коњаницима са Изгубљене реке” (1997) и преплиће са легендама о напуштеном граду трагача за златом и савременим крадљивцима стоке. Овог пута Грег варира атрактивну поставку (из епизоде 11 “Звери”) са подземним током реке и површином земље над њом на којој вреба опасност. Финална прича серијала “Ред Даст експрес” (2002) екипу са ранча укључује у сукоб двеју железничких компанија око концесије за градњу пруге, са много акције, пуцњаве, надмудривања противника и тријумфалним финалом у коме се Команча и Ред Даст љубе – што је у наставку могло да серијалу дода нову димензију заплета и интрига.

Да овај том ипак не прође без Херманових цртежа побринуо се сегмент “Кратке приче” који садржи пет делова: три су из ране фазе серијала (“Сећај се, Кентаки”, “Заробљеник”, “Паломино”) у којима Херман још развија свој стил и “разгибава” руку а два су духовите гег-табле (“Недостатак поштовања”, “Брак у ружичастом”).

У коначном свођењу “рачуна” о албуму, намеће се утисак да Грег у последњим причама није био на нивоу најбољих епизода што, опет, буди поштовање према његовој посвећености и ангажовању упркос недаћама и болести. Свеукупно, примедбе ни мало не умањују финални суд и став о серијалу који је недвосмислено препознат као једна од најквалитетнијих и најубедљивијих творевина тзв “прљавог вестерна” којој пролазак времена није умањило вредности већ их је само потврдио и продубио.

Илија Бакић

 

EUR/RSD 117.5777
Најновије вести