Она каже да је то врло тешко достићи, и ни сама не зна како је дотле дошла, али верује да су препознали њен труд и тежак рад, јер је она у стању да слика и по 15 сати без паузе како би другима пренела емоцију коју је доживела.
- Све више излажем у Азији, јер је тамо сада стециште уметности, имају новца и доста улажу у културу, док се код нас и даље ништа није променило, овде још увек не пролазим на конкурсима - каже Гала и додаје да је одлучила да сама нешто предузме по том питању и позове светске сликаре код нас, па да људи имају праву представу о светској уметничкој сцени.
Доста је напредовала, како сама каже, и даље слика на платнима великих формата по којима је препознатљива, али више није тако “мрачна”, већ се на њеним платнима може видети енергија и боје Мексика и Кине, земље у којима је била и нашла инспирацију.
- Управо сам се вратила из Сингапура, стално сам на путу, Мексико ме је такође инспирисао, све је на вишем нивоу, па се самим тим и отвара нешто лепо у мени - каже Гала и сматра да треба “копати” по себи и истраживати, колико год то било страшно и мрачно, јер само тако нађемо храброст да спознамо ко смо уствари, што она приказује у својим делима, у којима је увек на крају порука љубави.
Храброст да истражиш себе, зашто си рођен и која је твоја сврха, то је питање које свако треба да постави себи, сматра наша саговорница, јер тада знаш ка чему да усмериш енергију и у ком правцу идеш.
- Спознала сам да је за мене то сликарство, али ко сам ја кроз сликарство још увек не знам - каже Гала скромно, иако не може да поброји колико је до пута до сада излагала на познатим међународним изложбама, али добила и бројна признања, између осталог, проглашена од WCA организације из Хонг Конга као најперспективнији млади стваралац на пољу ликовне уметности.
Гала Чаки сматра да за то треба зрелост, која се ипак види у њеним очима, када оде далеко, прича да јој се створи неки нови страх и жеља за спознајом, па доласком у Србију увек слика емоцију коју је доживела. Све земље утичу на њу позитивно, и ако си отворен, онда си у стању да примиш све те лепе енергије од људи који поштују њен рад, истиче Гала, додајући да јој је то подстрек за даљи рад.
- Иако се овде вратиш и не прођеш ни на једном конкурсу, у Сингапуру су ми признати светски уметници рекли да су моја дела за музеје и то је оно што ме тера да будем још боља - сматра Гала, на коју је Азија оставила дубок утисак, јер су емоције много важније од трке за материјалним која је присутна код нас, и додаје да када видиш колико људи немају ништа, а зраче искреном срећом, онда то отвори неку нову емоцију и енергију у теби.
Небитно да ли слика животињу или предео, то су на крају све аутопортрети, подсећа наша сликарка, која се труди да сваку емоцију проживи још једном на свом платну и тако је пренесе другима. Тренутно је инспиришу митолошка бића, неке “страшне животиње”, односно њени страхови, које се труди да победи.
- Увек направим себи неки страх, од те неке животиње која вам иде у сусрет и све њене лепоте, увек може да изађе нека агресија, и то су могуће моје личне борбе за спознајом другог бића, и онда га “смрвим” у слици и тај страх превазиђем - каже Гала којој осмех не силази са лица.
Осим што је паметна, самосвесна и лепа, Гала има посебну енергију коју преноси на своје платно, јер она у своје слике даје себе целу. Уколико је неко разумео њену слику “погрешно”, Гала се пита да ли је на добар начин пренела енергију, али ипак сматра да посматрачи не треба њену слику да доживе исто као и она, јер ко зна која се фијока њима “отворила”.
Њену слику купила је и премијерка Ана Брнабић, за коју каже да је показала велико интересовање за уметност и обећала да ће се подржати Галин симпозијум са светским уметницима, за који још није пронашла локацију.
- Платно је твоје огледало, некад оно трпи, али после не прикажеш те слике другима. И када сам губила пријатеље, када су страдали, то су ситуације када сам ја у атељеу и само са платном могу да “причам” - каже Гала искрено и додаје да је то њен начин да превазиђе бол.
Она сматра да свако прича сам са собом, и решава одређене ситуације, само је у њен разговор укључено и платно.
М. Стакић
