Гералт од Ривије поново јаше

Нетфликс је недавно објавио да ће у њиховој новој серији “The Witcher” (Вичер или Вештац) главну улогу Гералта од Ривије тумачити Хенри Кевил, глумац који се прославио улогом Супермена у не тако успешној DC-јевој екранизацији прича о овом суперхероју.
r
Фото: Youtube Printscreen

Нетфликс серију која је тек у продукцији најављује као фантазијску причу о авантурама усамљеног ловца на чудовишта и о његовом односу са људима који су му блиски.  Вест о Кевиловом ангажовању подигла је солидну прашину на инернету јер је “Вичер” адаптација књига пољског писца Анџеја Сапковског које је већ прославила изузетно успешна трилогија истоимених видео игара. Да парафразирамо Спајдермена, “са великом популарношћу долази велика одговорност”, па глумцима у новој серији свакако неће бити лако.

Реакције на Кевилов избор биле су у почетку бурне јер су се многи фанови надали да ће улогу Гералта добити дански глумац Мадс Микелсен (тумачио серијског убицу Ханибала у истоименој серији), или други Данац, Николај Кастер Валдау, који се прославио по улози Yејмија Ланистера у „Игри престола“. Ипак, некадашњи Супермен је у међувремену успео да пацификује већину фанова, између осталог и сталним подсећањима да је и одавно и сам љубитељ „Вичера“ и других сличних видео игара.

Фото: Youtube Printscreen

С друге стране, избор за улогу Сири, једне од најважнијих јунакиња у серијалу, већ почиње да се провлачи кроз најгори могући муљ интернета. Јашући на таласу политичке коректности, продуценти су наводно на аудицију позвали само глумице који нису белкиње, што не би био никакав проблем да мењање коже главне јунакиње не захтева да се потпуно промене многи делови радње пошто је серијал смештен у фантазијски свет заснован на европском културном наслеђу и словенским и пољским легендама. Док се виртуелно зараћене стране међусобно оптужују за расизам или упропашћавање приче зарад лицемерних политичких поена, интересовање за кастинг све више расте, па је и сам Лук Скајвокер, односно Мајк Хамил недавно весело објавио на свом Твитеру да нема појма шта је „Вичер“, али да би свакако требало да му дају неку улогу.

Врло је ретко да се ишта што је настало у Источној Европи икада пробије у мејнстрим западне популарне културе, међутим то је недвосмислено успело “Вешцу”, и оно што је урадио пољски студио CD Projekt Red који је направио трилогију видео игара готово је блиско чуду. Овај некада мали пољски студио је прво откупио права на књиге Сапковског, затим је покушао да направи адаптацију која је пропала и пре него што је објављена, што је довело до нове адаптације и прве игре која је изашла 2007.

Други наставак из 2011, “Убице краљева”, изазвао је много већу пажњу. Због сјајно инкорпориране нарације, сложених и изнијансираних ликова, па и одличних ликовних решења, други део видео игре више је личио на књижевност него на забавни акциони наслов. Ипак, сви поменути елементи су доведени  до савршенства у “Дивљем лову”,  трећем делу видео игре који је од своје премијере 2015, до данас продат више од 33 милиона примерака, и код многих дефинитивно учврстио мишљење да видео игре и те како могу бити уметност.

Но не заборавимо да је серијал о белокосом ловцу на чудовишта са опорим за хумор настао првобитно у глави пољског писца Анџеја Сапковског. Пре него што је постао познат, на прагу својих четрдесетих, Сапковски је био путујући трговац са дипломом економског факултета и неугасивом страшћу за читањем научне и епске фантастике. У једном тренутку схватио је да је то нешто што би могао и сам да ради: „Нисам хтео да пишем класичну фантастику, хтео сам да направим прерађену верзију пољске бајке, о сиромашном обућару који убија змаја тако што му подметне сумпор у јагњетину. Змај пије воду да би угасио ватру у желуцу и експлодира. Али то је будалаштина! Сиромашни обућари праве добре ципеле, не убијају чудовишта. Можда то раде војници и витезови? Они су уопштено говорећи идиоти. А свештеници једино желе новац и да јебу омладинке. Ко онда да убија чудовишта? Па професионалци. Тако сам измислио професионалца.”

Његова прва прича о Гералту, дугачка тридесетак страна одмах је привукла велику пажњу публике тако да је и сам писац остао збуњен првом реакцијом: „па ја сам писао љубавна писма дужа од тога!“.

Занимљиво је да се сам Сапковски данас једва сакрива презир према видео играма које су његовом јунаку донеле славу, а њему самом велик новац. У свом уобичајеном опором маниру, на помен играра, пољски писац само бесно одмахује руком: “Немогуће је пренети причу из једног у други медиј. Али ја сам им продао права. То је сад њихов проблем”.

Настасја Писарев

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести