Интервју: Шантал Маке, визуелна уметница

НОВИ САД: Када радим са младима, односно када радим са људима, током вођења радионица, мој омиљени начин рада је да им постављам питања, да их извучем из њихових зона удобности, да виде и сагледају свет на нове начине, овако Шантал Маке описује однос ментор – студент.
s
Фото: EPK

Повод за разговор са сликарком, која живи и ради у Хамбургу и Луксембургу, био је догађај који је протеклог викенда одржан у Спомен-збирци Павла Бељанског, где је Маке, уз познате луксембуршке кореографе Рианон Морган и Ђованија Зазериј, радила са студентима на пројекту „ ChoreoChroma”.

Пројекат „ ChoreoChroma” је идејно настао кроз програм „Tandem Capitals of Culture” и повезивање две Европске престонице културе – Новог Сада и Еша из Луксембурга, а касније се развио кроз партнерску сарадњу Спомен-збирке Павла Бељанског, плесног удружења „Лукода” из Луксембурга и Фондације „Bewegend Beeld” из Ротердама. Овај пројекат је један од првих који је означио почетак новог програмског лука Европске престонице културе „Будућност Европе”, који је на самом почетку реализације претворио новосадске школе у сцене за представе, изложбе, мјузикле и експериманталне програме, док су музеји, галерије, културне станице и културни центри постали нови центри образовања за све суграђане.

У овој фази пројекат је обухватио интензивне радионице са групом младих људи, са циљем отварања уметничког дијалога, подстицања запитаности и креативности, као и проналажења заједничке уметничке нити. На овај начин, интернационални круг стваралаца на међународном пројекту „ChoreoChroma” допринео је промоцији културног наслеђа, као полазишта за савремену уметничку интерпретацију у европском културном контексту. Шантал Маке се, иначе, у својим радовима и бави односом између појединца и друштва и притом анализира устаљене узоре, као и кретање у простору. Често промишља о међуљудским односима и конфликтима, који се свакодневно и неминовно дешавају, а својим оштрим осећајем за нијансе, неуморно сецира области сукоба и друштвених појава.

Пројекат ChoreoChromaспаја креативност и младост, уметничка истраживања и едукацију, а инспирацију црпи из културног наслеђа. Како сте се Ви прикључили пројекту?

– Укључена сам у пројекат „ ChoreoChroma” као визуелна уметница. Придружила сам се тиму након што су почетни састанци између Европских престоница културе већ почели, тако да су учесници имали идеју шта желе да раде и тражили су визуелног уметника који би им се придружио. Дошли су у мој студио, причали смо о пројекту и веома сам срећна што сам им се придружила.

Да ли мислите да млади људи треба да имају менторе који раде са њима и чине их бољим људима? Колика је одговорност бити ментор младим људима који тек крећу да стасавају и опредељују се за свој пут? Како је било радити са њима овде у Новом Саду?

– Ментор је велика реч. Мислим да су људи одувек учили једни од других. Не ради се само о годинама, нити о томе ко је старији или ко има више знања, ради се о процесу дељења, тако да смо ту да поделимо ово искуство које имамо, али не тако да им кажемо истину о томе како ствари функционишу, већ да им дамо наговештаје где да иду и да их подстакнемо на трагање. Не волим да им дајем директне одговоре, желим да их испровоцирам да сами траже сопствени поглед на свет.

Шта је следећи корак за Вас у овом пројекту и шта је следећи корак за пројекатChoreoChroma?

– После боравка у Новом Саду, састајемо се са уметничким тимом у Луксембургу, нажалост без студената, иако би било лепо да и они буду тамо. Поново почињемо с радом, јер смо прошле године имали кратак наступ, а сада ће се то даље развијати са свим уметницима који су укључени. Потом се враћамо у Нови Сад да поново поделимо тај процес са студентима. Моћи ћете да видите и слику на којој сам насликала ученике, јер сам желела да им дам могућност да доживе сликарство на веома интиман начин, па сам сликала њихове портрете. То је веома посебан тренутак када вас неко гледа дужи период, на начин на који иначе не гледате у људе. Не ради се само о томе да видите слику, већ и да доживите процес стварања слике.

Какви су Ваши утисци о Новом Саду и можете ли направити паралелу између Еша и Новог Сада јер су оба града Европске престонице културе?

– Занимљиво питање. Гајим емоције и према Ешу, и према Новом Саду. Желим да проведем више времена на оба места јер не живим ни у једном од ова два града, па сваки пут када сам тамо осећам да се толико тога дешава, а да имам мало времена да постигнем све. Стално имам сужен увид у ствари, а била бих захвална када бих могла да спознам и упијем оба града.

Г. Гајин

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести