Изложба о делатности групе „Живот” у Спомен-збирци Павла Бељанског

Изложба Делатност групе „Живот“ на уметничкој и политичкој сцени Краљевине Југославије током четврте деценије 20. века, ауторке мср Маријане Вашчић биће од четвртка, од 13 часова, у Спомен-збирци Павла Бељанског отворена за публику.
spomen zbirka pavla beljanskog, dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Ова изложба, којом Спомен-збирка обележава и свој Дан, реализована је према прошле године награђеном најбољем мастер раду одбрањеном на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Изложба се фокусира на деловање уметничког колектива „Живот“ од оснивања које се везује за 1934, па све до 1940. када је одржан њихов последњи састанак, након којег су уследила бројна хапшења уметника, што се сматра симболичким крајем групе. Група „Живот“ се на југословенској сцени издвојила својим деловањем на два фронта, што је довело до тога да се уметност и политика интензивно прожимају и имају узрочно-последични однос. Група која је функционисала као уметничко-политички покрет постала је стожер социјалне уметности четврте деценије и синоним за ангажовану уметност. Поред политизације ликовног поља, акценат је и на проблемима уметности колектива, као специфичног вида уметничког удруживања и самоорганизовања. Будући да је социјална уметност у први план истакла технику графике због њених могућности стварања мулти оригинала али и драматичног односа црно-белих површина, графика се као техника посебно везује за ову групу. Стога ће у највећем броју бити изложене графике, али и одабрани цртежи кључних протагониста ове групе.

Поставка обухвата дела из музејских и приватних колекција: Народне библиотеке Србије, Народног музеја у Београду, Музеја Југославије, Музеја савремене уметности у Београду, Спомен-збирке Павла Бељанског и Фондације Вујичић колекције. Изложба ће трајати до 27. децембра, уз разноврстан програм, у складу с прописаним мерама.

Услед погоршане епидемиолошке ситуације, Спомен-збирка одлаже за четвртак планирано уручење овогодишње Награде за најбољи мастер рад која је припала историчарки уметности Јелени Гачић за рад „Послератна архитектура у Крушевцу (1945–2000)“, одбрањен код проф. др Александра Кадијевића.

        Н. П.

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести