Јасна Кујунџић Јованов: (Не)остварени снови

Након што је мултимедијални иновативни научно-уметнички пројекат др Јасне Кујунџић Јованов (Нови Сад) и Ане Новаков (Њујорк) „Black Carbon” током августа премијерно био приказан у Установи културе Пароброд у Београду, овај вечерас ће ова изложба бити отворена Културном центру „Лаза Костић” у Сомбору.
д
Фото: Приватна архива

У поставку су  укључени су радови тринаесторо савремених уметника – Џастина Брајса, Биљане Голубовић и Драгана Драгина, Рона Хата, Ђорђа Марковића, Снежане Петровиће, Маје Буџаров и Предрага Шиђанина, Луке Тилингера, Миљана Терзића, Снежане Сарасвати, те тандема Синне Толлеруд Булл и Драган Милетић –  који стварају у различитим медијима, од области дигиталне уметности, фотографије, филма, до сликарства и графике.

Они су као инспирацију за своје креације узели честицу која представља продукт непотпуног сагоревања фосилних горива, у научним круговима познату као black carbon, односно црни угљеник и представља главни састојак чађи. Ову честицу, односно „допринос“ угљеничних аеросола загађењу и њихов утицај на промену климе, први је осамдесетих година прошлог века, у време када је атмосферска загађења научна заједница сматрала маргиналним, дефинисао и научно описао Тихомир Новаков (1929-2015), амерички физичар родом из Сомбора.

– Изложба „Black Carbon” у Београду имала је ту срећу или несрећу да буде приређена усред лета – каже за „Дневник” Јасне Кујунџић Јованов. – И поред тога је забележена солидна посета и реакције су биле доста позитивне, мада је било и оних које је концепт изненадио, иако изложбе инспирисане еколошким мотивима нису више реткост. Али ипак је у питању изложбу посвећена једном научнику и одређеном феномену из домена природних наука. Оно што ће разликовати поставку у Сомбору од београдске је чињеница да ће бити приређена у биоскопској сали, где ће панои бити на зидовима, док ће пројекција ићи на филмском платну.

Тематско одређење уметничке изложбе није новина, али је, чини се, у последње време све присутније у светским галеријама?

– Све више модерних уметника се усмерава на једну област, на уметничку интерпретацију једног проблема, једног феномена, па је сад лакше направити такве, тематске изложбе. Ето, могуће је и код нас. Показало се да је могуће окупити различите уметника, и наше и из иностранства, који се баве еколошким проблемима и којима смо могли да упутимо позив да нам или пошаљу неки свој стари рад који кореспондира с појмом „блацк царнонс”, или да ураде нешто потпуно ново на ту тему.   

„Black Carbon” после Сомбора?

– Први следећи корак је поставка у Инђији, у Галерији „Куће Војновића”, планирана за новембар. У преговорима смо и са Драганом Драгином и Биљаном Голубовић, чији рад је део „Black Carbon”, да изложба оде у једну прашку галерију, која у свом фокусу има дигиталну уметност, а посебно их интригира тема екологије.  

У припреми је и изложба „Даница Јовановић. Неостварени снови”?

– Изложба би требало да буде отворена 1. октобра у Музеју „Haus im Moos” у Карлсхулду. То је место поред Минхена где живе Немци који су после Другог светског рата отишли из Бешке. Карлсхулд и Бешка су 2010. потписали Споразум о партнерству, на темељу којег се развила сарадња у многим областима, а пре свега на пољу културе. И идеја је била да се десетогодишњица тог партнерства обележи изложбом посвећеној првој српској академској сликарки Даници Јовановић, која је рођена у Бешки а неколико година је студирала у Минхену. Та изложба „Неостварени снови” биће документарног карактера, будући да се у Карлсхулд не носе њена дела, већ се путем паноа, различитих докумената, копија радова, дигиталних фрагмената... реконструишу њен живот и стваралаштво по етапама. Изложбу ће пратити вођења, као и ТВ филм, који се управо преводи на немачки језик, а будући да ће трајати пуних годину, биће то добра прилика да се име Данице Јовановић презентује немачкој јавности.

Шта после „Неостварених снова”?

– Изгледа да не могу да се одвојим од Данице Јовановић. У склопу пројекта Нови Сад - Европска престоница културе 2022. године у оквиру програмског лука „Хероине” требало би да, са већом групом сарадника, реализујем изложбу „Из женског угла”, на којој ћемо приказати 11 значајних уметница које су учествовале у фундирању српске културе. Међу њима је, свакако, и Даница Јовановић, па глумица Драга Спасић, оперска дива Султана Цијук, сликарка Зуска Медвеђова, фотографкиња Мара Богдановић... А ту је и Ила Кофлер, која није нарочито позната широј јавност, али је у питању једно од најцењенијих имена у свету фотографије животиња и чији је рад инспирисао америчког редитеља Хауарда Хокса па ће по узору на њу у у култном филму „Хатари”!” са Џоном Вејном конципирати лик новинарке коју тумачи Елса Мартинели. Ила је део младости провела у Београду, где је завршила уметничку школу, вајарски одсек код Петра Палавинчинија, и из тог периода има доста материјала. Та изложба ће бити у Галерији Културног центра у Сремским Карловцима и документарног је карактера, имамо доста материјала, биће презентована и до сада непозната или мање позната грађа којом ћемо указати на значај свих тих личности које помињем, при чему је идеја да се све обликује као једна велика сценографија.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5780
Најновије вести