ЈЕЗИКОМАНИЈА: Али буквално непотребно!

Ју­трос у ауто­бу­су, у гу­жви, јед­на девојка, иде у средњу школу, стoји по­ред ме­не и при­ча с дру­га­ри­цом. У ско­ро сва­кој ре­че­ни­ци је ко­ри­сти­ла реч РАЗ­У­МЕШ и БУКВАЛНО. На по­слу има­мо ко­ле­гу ко­ји ре­че­ни­цу не по­чи­ње без ре­чи ЗНА­ЧИ...
Nataša Mirković / dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Ко­ри­сти­те ли ова­кве или слич­не по­шта­па­ли­це: ОВАЈ, ОНАЈ, МИ­СЛИМ, ААААА…? Ни­ко од нас не мо­же да га­ран­ту­је да их баш НИ­КАД не ко­ри­сти (не­кад и не при­ме­тим) До­ду­ше, тру­дим се да то не ра­дим, јер, при­зна­ће­те, ру­жно зву­чи кад чу­је­те да не­ко на сва­ку пе­ту реч до­да МИ­СЛИМ (ва­ријн­та је МИС’ИМ) или не­ку од ових: ЗНА­ЧИ, ОВАЈ, ОНАЈ, ЗНАШ…

Че­ста по­шта­па­ли­ца је ДА ВАМ КА­ЖЕМ. Не зна­чи баш ни­шта, а чу­је се на сва­ком ко­ра­ку. Чу­ли сте да не­ко го­во­ри и ИСКРЕ­НО ДА ТИ КА­ЖЕМ или са­мо ИСКРЕ­НО и ОД СРЦА. Ис­па­да да је са­мо тај део раз­го­во­ра искрен… Сме­шно!

Ево нај­че­шћих при­ме­ра:

КА­КО СЕ ЗО­ВЕ, ЗНА­ЧИ (ми­слим да је ово фа­во­рит ме­ђу оста­лим по­шта­па­ли­ца­ма), АП­СО­ЛУТ­НО, ЕКС­ТРА, ОВА­А­А­А­АЈ, а ко­ри­сти се и обич­но ОВАЈ, БРА­ТЕ, СИ­НЕ… Ре­че­ни­це из ле­ген­дар­них фил­мо­ва и по­зо­ри­шних пред­ста­ва по­ста­ју по­шта­па­ли­це. Је­дан при­мер: ре­чи Цр­ног (Ла­за Ри­стов­ски) из фил­ма „Под­зе­мље”: Ми­слим, ства­а­а­а­ар­но!

По­шта­па­ли­це су углав­ном не­све­сне и оне су обич­не ре­чи или ре­че­ни­це ко­ји­ма се јед­но­став­но пре­тр­па­ва го­вор. Оне мо­гу да слу­же за скре­та­ње па­жње са­го­вор­ни­ку, али њи­хо­во пре­те­ра­но ко­ри­шће­ње ни­је до­бро.

Знаш, си­не, ми­слим, раз­у­ме­те ме о че­му сам пи­са­ла?

На­та­ша Мир­ко­вић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести