Језикоманија: Пар или не­ко­ли­ко?

Иза­ђох, раз­ми­шља­ју­ћи ко­ли­ко је за ко­ли­ко је то, у ства­ри да­на? Као же­ни тај по­да­так ми је нео­п­хо­дан! Про­да­ће се!!!

Упо­тре­ба ре­чи ПАР (пар да­на, ви­део сам га пар пу­та, у пар ре­чи…) у зна­че­њу НЕ­КО­ЛИ­КО ни­је пре­по­руч­љи­ва. Ви­ди­те и за­што! Ма­да се ко­ри­сти на­ши­ро­ко и не сма­тра се за ве­ли­ку гре­шку. 

И, уме­сто да ка­же­те ДВА ПА­РА ПАН­ТА­ЛО­НА или ПЕТ ПА­РИ ПАН­ТА­ЛО­НА бо­ље је и ја­сни­је ре­ћи ДВО­ЈЕ ПАН­ТА­ЛО­НЕ или ПЕТ ПАН­ТА­ЛО­НА (или ПЕ­ТО­РЕ ПАН­ТА­ЛО­НЕ).

Да се вра­ти­мо на са­му упо­тре­бу син­таг­ме ДВА ПА­РА РУ­КУ.  Ко­ли­ко је то ру­ку, у ства­ри?  Два па­ра ру­ку - то су че­ти­ри ру­ке? А с па­ром ру­ку ма­ње су две? Да се не не би­смо упу­шта­ли ду­бље, ево де­кли­на­ци­је го­ре­на­ве­де­ног из­ра­за.

Ном. Акуз. Вок. ДВА ПА­РА РУ­КУ

Ген.  ДВА­ЈУ ПА­РО­ВА РУ­КУ

Дат. Лок. Ин­стр. ДВА­МА ПА­РО­ВИ­МА РУ­КУ

Име­ни­це ко­је озна­ча­ва­ју ме­ру, ко­ли­чи­ну без об­зи­ра на де­кли­на­ци­о­ну вр­сту има­ју -и у ге­ни­ти­ву плу­ра­ла (не ва­жи за све та­кве име­ни­це): АРИ, МЕ­СЕ­ЦИ, СТЕ­ПЕ­НИ, ВА­ТИ, па та­ко и ПА­РИ у овом зна­че­њу (зар има­мо *пет па­ро­ва ча­ра­па?). За­то не мо­же два­ју па­ро­ва ру­ку. На­рав­но, мо­же да се ко­ри­сти у слу­ча­ју ако при­ча­мо о ви­ше осо­ба…

На­та­ша Мир­ко­вић