Језикоманија: Транскрипција

Транскрипција у лингвистици представља преношење звукова из једног језика у други писаним симболима.
NATASA MIRKOVIC
Фото: Наташа Мирковић

То је, у ствари, прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује.

У савременој лингвистици, разликују се два начина транскрипције — гласовна и правописна. Гласовна представља пренос гласовима језика у који се транскрибује најсличнијим онима у језику из кога се транскрибује. Правописна представља пренос према претходно одређеним транскрипционим правилима и највећим делом је заснована на првој.

Властита имена из „трећег“ језика не преносити на енглески начин: бивши Лењинград зове се Санкт Петербург, никако Петерсбург, кинески град је Шангај, не Шенгхај, битка је код Саламине, а не код Саламиса... Исто важи и за имена божанстава: код нас је Артемида, никако Артемис...

У српском језику се код страних мушких имена мења и име и презиме: „Волим музику Реја Чарлса”. Зато се присвојни придев не може направити од имена и презимена – не „Мики Маусов другар Шиља”, већ „другар Микија Мауса”.

Према пракси у нашем језику транскрибујемо сва имена и називе – Њујорк тајмс, Пари мач, Алгемајне цајтунг и слично.

Међутим, уколико би транскрипција графички исувише изобличила појам могуће је направити изузетак: Fruit of the Loom (препознатљивије је него Фрут ов д лум) или Windows XP – боље у оригиналу него транскриобавати у Виндоуз Икс-Пе.

Исто важи и за наслове песама популарне музике: No Woman No Cry, Here Comes the Rain Again, We Are the Champions...

Н. Мирковић

EUR/RSD 117.5802
Најновије вести