Ту сам да тумачим културне артефакте, да их поставим у позицију да их људи разумеју, да бисмо, надам се, сви заједно унапредили оно што зовемо културом. Улога уметника је да очувају културу, а и остали могу да учине нешто на том плану. Због њеног очувања било би добро да је нас, који то радимо, што више – каже Кевин Џером Еверсон о положају и мисији уметника у данашњем свету, чији део уметничке праксе, шест филмова и три принта, публика има могућност да види до 24. јуна у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ) у Новом Саду. Изложбу „Апстрактни идеали“ је организовао Грег де Кјур, филмски критичар, са Мирјаном Душић, кустоскињом МУСВ и Центром за нове медије куда.орг, уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду.
Еверосон (1965) је рођен у Охају где је студирао уметност, са фокусом на фотографију. Након кратког бављења сликарством и перформансом током 1990-их, окреће се скулптури и покретним сликама. Тематски у фокусу његових радова су свакодневица, култура и искуство Афро- американаца, као и невидљиво и недвољно цењено умеће рада. Многе Еверсонове кључне теме и опсесије присутне су у његовом осмочасовном видео-раду „Парк Ланес“, који заузима централно место новосадске изложбе. У њему, готово у реланом времену, Еверсон бележи радни дана у једној фабрици опреме за куглање у Вирџинији.
После хваљене презентације његових филмских радова 2017. године у галерији Тејт Модерн у Лондону, исцрпног пресека каријере 2018. у Харвардском филмском архиву и ретроспективе у париском Центру Помпиду, Еверсон је дошао у Нови Сад где је недавно публику лично водио кроз своју изложбу.
Чула и ум су нам данас изложени преобиљу, између осталог, и свих врста слика. Постоји ли опасаност од загађења, губитка критеријума, и за ствараоца непримећености у том океану свега и свачега?
– На мене то заиста не утиче. Рецимо, ако сте писац, толико тога је написано и пише се, текстови су свуда око вас, али ви пишете и то мноштво свега и свачега не утиче на вашу вештину, не утиче и не спутава вас у том чиме се бавите. Не верујем у хијерархију, али верујем да људи понављањем, бављењем нечим, могу постати бољи у томе што раде, могу се стално усавршавати. Ту настају разлике. Људи могу да вас пљују и то није пријатно. Међутим, ако сте стварно добри у развијању слике, у снимању, у монтажи, то не може нико да вам оспори. Иначе, мислим да у свему постоји само 10 одсто онога што је добро. Када одем на неку изложбу и допадне ми се 10 одсто од онога што сам видео, биће да је то веома квалитетна изложба. Десет одсто је доброг ТВ програма, филмова... Тако је увек било и биће, а таленат вас подиже до врха. У софистицираном материјалу као што је стварање уметности, плеса, поезије... потребно је и време да би се нешто разумело и прихватило. Упознао сам много људи с којима сам учествовао на неким фестивалима, али они више не праве филмове, јер једноставно за то немају средства или стрпљења да се даље тиме баве. И моја кћерка ми каже да неке санзационалне појаве на Јутјубу од прошле године више не можете да видите, јер њихови креатори очито нису дисциплиновани и истрајни у оном чиме су кренули да се баве. Можда, када имамо нечега пуно или превише, то ипак може да нас доведе и до нечега доброг.
У вашим филмским радовима видимо углавном обичне људе у обичним животним ситуацијама. Пажљивом гледаоцу неће промаћи друштвени контекст, то јест наговештај њиховог социо-економског положаја у америчком друштву. Можемо ли ваше радове посматрати и као неку врсту социолошке анализе?
– Сувише су то мали узорци да би се говорило о накаквој анализи. То је све виђено из мог угла, са моје тачке гледишта. Код истраживања говоримо и о квантитету. Не вршим ја ти некакеву научну или некакву другу анализу.
Како себе видите као уметника за, рецимо, две деценије?
– Можда ће ово звучати уврнуто, али покушавама да користим представљање реалне слике да бих добио више апстракције . Имамо ту представљачку уметност и у њој видимо људе, а ја покушавама да дођем до апстракције, да до?ем до света који није препознатљив. На то указује и назив ове изложбе у МСУВ, који је смислио њен кустос Грег де Кјур. Дакле, покушавам да кроз представљачке радове стигнем до више апстракције, до нечеге што није пикторијално, није слика већ нешто друго. Тежим неком апстрактном идеалу.
Како радите с вашим студентима?
– Студентима којима предајем не показујем моје филмове. То вам је као када људи све уче из књиге и не могу да ураде ништа друго него што су тамо научили. Дакле, не желим да моји студенти праве филмове какве ја правим. Са њима радима на радној етици. Желим да на њих пренесем моју радну етику, да науче да истрају у нечему и да буду у томе дисциплиновани. Надам се да су са мном задовољни, али било би најбоље да о томе питате њих.
„Кевин Џером Еверсон је најзначајнији црни филмски уметник данашњице, и када се његова каријера оконча - без сумње након што сними још неколико стотина филмских радова - остаће упамћене као најзначајнији црни филмски уметник свих времена“, записанао је у програмској књижици новосадске изложбе. Ова изложба, поред филма „Парк Ланес“ обухвата дигиталне пројекције, видео инсталације кратких Еверсонових филмова снимљених на 16 мм траци. На изложби је и серија принтова који се појављују као реквизити у његовим филмовима о боксу, а сведоче о његовој заљубљености у спорт, као и о наклоности за усвајање архивског материјала.
В. Црњански
