Овакво признање за дугогодишњи предан рад и озбиљан програмски приступ заслужио је Дом културе Студентски град, који ће се заједно са интернационалним партнерима, током наредне две и по године, бавити студентским животом од краја Другог светског рата до данас у контексту свакодневног живота у студентским домовима, културних навика и слободног времена студената, међуљудских односа, као и друштвеног и политичког ангажовања студената. Циљ овог пројекта је подстицање студентске популације да учествује у разумевану и кокреирању савремене уметности, користећи архивске материјале и учествујући у пратиципативним уметничким активностима током резиденцијалних боравака уметника у студентским домовима. Резултати пројекта ће послужити као смернице за менаyере културних институција и уметничких галерија, кустосе и уметнике, за даље унапређивање иновативних приступа развоју младе публике. Поводом овог програма, који надилази конвенционалну културну продукцију и залази у различите сфере промишљања наше историје и друштвеног живота, разговали смо са координаторком пројекта Маидом Груден, уједно и уредницом ликовног програма у Дому културе Студентски град.
– Овај пројекат смо пријавили на конкурс програма Креативна Европа, јер је органски произашао из два партиципативна пројекта које је Дом културе Студентски град реализовао у претходном периоду: „Портрет Студењака“ (2016.) и уметничка резиденција „Цимер“ (2014). Оба подухвата су се бавила животом студената у Студентском граду, који су примарна публика ДКСГ-а и коју желимо да подстакнемо да активно учествује у нашим програмима и буде креатор културних садржаја – наводи Маида Груден.
По њеним речима, тема студентског живота у кампусу као што је Студентски град, један од највећих студентских комплекса на Балкану, значајна је јер до сада није сагледана интердисциплинарно. У питању је, додаје, широко поље истраживања којим се мало истраживача интегрално бавило, и поред чињенице да је у овом студентском дому живео низ генерација студената, од тренутка када су се први студенти уселили средином педесетих година прошлог века до данас.
– Присутан је и подстицај који је дошао и из личног осећаја да је важно очувати сећања на живот различитих генерација студената у Студењаку с обзиром на то да су, на пример, моји родитељи као и родитељи многих мојих пријатеља и сарадника живели током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година ЏЏ века у овом студентском дому, посећивали или учествовали у програмима ДКСГ-а, и зато што нам је познато колико је овај период живота за огроман број људи био формативан и историјски значајан у ширем смислу. Специфичност пројекта „Они живе“ је и што комбинује сазнања из приватних историја садашњих и бивших студената, уметничких приступа теми који се заснивају на истраживачким и колаборативним праксама и академских истраживања из домена различитих хуманистичких наука. Веома нам је битно да процес бављења темом живота студената током наредне две и по године, колико траје пројекат, буде колаборативан и доступан онлајн, тако да је једна од четири партнерске организације на овом пројекту „Икарус Хрватска”, међународни центар за архивска истраживања из Загреба, један од креатора дигиталне онлајн платформе Топотека, посвећене стварању архива локалне историје с циљем подстицања чувања, истраживања и промоције локалне баштине.
Када говоримо о „контекстуалним уметничким праксама”, шта то тачно значи у контексту тематизовања студентског живота од Другог светског рата до данас?
- Основни аспекти и стратегије партиципативне или контекстуалне уметности су истраживање и рад са публиком или заједницом, са којом се однос гради не као са пасивним примаоцем већ као са активним учесником, осветљавање одређеног социјалног проблема, нагласак на креативном процесу и непредвидивост исхода уметничког процеса, присвајање метода и облика комуникације из свакодневног живота у уметничким пројектима, приступ архивским документима као инспирацији и материјалу за уметнички рад, и тако даље. Оваквим уметничким акцијама открива се нови поглед на историјат и остварује видљивост искустава или постојећих изазова у оквиру живота заједнице, у овом случају студената, који су кроз навику или конвенционално, некомпаративно, сагледавање постали недовољно видљиви. У оквиру пројекта „Они живе“ одлучили смо се да издвојимо неколико тема које ће бити водиље, не само архивистима током прикупљања фото грађе и аудио интервјуа о животу студената на основу отвореног позива, већ и младим уметницима који ће живети у студентским домовима у четири земље и заједно са студентима, на основу прикупљеног архивског фото и аудио материјала креирати уметничке радове и активности. Теме су следеће: свакодневни живот студената, њихове културне навике, живот студената у кампусу, међуљудски односи, односи полова и друштвено-политички ангажман студената, и то у периоду од краја Другог светског рата до данас у кампусима пет градова у Београду, Ријеци, Подгорици, Мадриду и Загребу. Не сумњамо да ће многа искустава из микро контекста неминовно бити повезана са променама и токовима у ширем друштвеном и историјском контексту.
Пројекти овог типа, па тако и Ваш, подразумевају и активности које се одигравају мимо очију публике, а намењени су усавршавању и образовању кадрова који ће своја знања касније моћи да примене у свом раду са публиком?
– Један од циљева овог пројекта јесте развој рада са публиком, пре свега младом, с обзиром на то да истраживања у протеклих неколико година показују велики пад у проценту младе публике када говоримо о програмима институција културе и културних догађаја на територији не само региона него и целе Европе. Активности које су намењене ширем тиму овог међународног пројекта, а дешавају се мимо очију публике, процентуално чине 10% целог пројекта и односе се се на образовање и обуке из области усмене историје (коју пружа придружени партнер Центар за примењену историју из Београда), дигиталног архивирања (за које је задужен међународни центар за архивска истраживања Ицарус Хрватска из Загреба) и контекстуалних уметничких пракси (које ће водити Институт за уметност у контексту из Берлина). Корист од ових семинара неће имати само учесници који су непосредно присуствовали семинарима већ и други кустоси, архивисти, уметници и менаyери културних институција за даље унапређивање иновативних приступа развоју младе публике, с обзиром на то да ће резултати ових обука, односно практични приручници из усмене историје и дигиталног архивирања, ускоро бити објављени и доступни јавности у електронској форми на сајту www.theylive.eu.
Када ће шира публика моћи да се упозна са првим плодовима рада на пројекту и шта је то што ћете прво представити аудиторијуму, када се стекну услови?
– Публици ће ових дана бити резултати семинара који су одржани током прва три месеца пројекта, када ћемо на сајту www.theylive.eu представити приручнике из усмене историје и дигиталног архивирања, који ће бити доступни за бесплатно скидање у пдф формату. На сајту ћемо објавити интервју са дизајнером визуелног идентитета пројекта „They: Live“, Жељком Лончарем, и сазнати на који начин су између осталог и сећања и искуства из студентског живота утицала на њега приликом креирања основне идеје логотипа пројекта. Искористићу ову прилику да нагласим да ће јануар бити посвећен отварању јавног позива бившим и садашњим становницима Студентског града да нам пошаљу своје фотографије из живота у овом студентском дому.
Напослетку, у плану је и штампање и књиге. Којој циљној групи ће она бити намењена и који ће бити њен специфичан значај?
– Књига која је у плану, и која ће произаћи из пројекта, састојаће се из три дела: научних текстова из области различитих хуманистичких дисциплина на тему студентског живота прикупљених путем отвореног конкурса, текстова уметника и кустоса о реализованим резиденцијама у студентским кампусима и приручника о методологији организације резиденција ове врсте у студентским домовима. Публикација ће бити намењена стручној јавности, менаyерима културних институција али и свима које желе да сазнају одговоре на питања шта значи бити студент кроз историју на ширем географском подручју. Специфичан значај књиге састоји се у томе што ће дати допринос истраживању теме живота студентске популације којој, осим у контексту студентских протеста 1968. у међународном контексту није претходно посвећивана неопходна пажња. Претходна искуства и одзив студентске популације и бивших становника Студентског града у пројектима ове врсте локално, уверили су нас да је битно да наставимо проучавање живота студената и осветлимо ово недовољно испитано поље живота великог броја генерација.
Н. Марковић
