У једном од најпознатијих стрип часописа на свету, америчком “Heavy Метал Магазину”, који излази од 1977. године, објављен му је стрип као првом сценаристи из Србије после више од деценије. У Француској му је изашао други албум серијала “Крвави крст“ (“Цроиџ Сангланте”) за једног од највећих француских издавача, “Делкур” (“Делцоурт”). У издању “Афтершока” (“Афтерсхоцк”), једног од већих америчких издавача кренула је серија “Носити крст” (“Cross то Беар”) настала у сарадњи са Синишом Бановићем и Аљошом Томићем.
Врхунац успешне сезоне дошао је крајем године када је у Кини објављен стрип “Full Спецтрал Barrage Jamming”; у питању је велики пројекат у коме Стојановић, уз крем светског стрипа - Француза Кристофа Бека, Шпанца Рубена Пељехера, Белгијанца Суилвана Рунберга, Американца Дана Паносиана и других - позван од кинеског издавачког гиганта “ФТ Цултуре” из Пекинга да адаптира научнофантастичне романе Лију Цисина, писца чији тиражи иду од 60 милиона читалаца само у Кини.
Стојановић као сценариста и Милорад Вицановић Маза и Десимир Миљић из Босне као цртач и колориста урадили су научнофантастичан стрип о Трећем светском рату који настаје нападом НАТО-а на Русију, па га тренутна геополитичка ситуација чини изузетно актуелним. Стрип је привукао велику пажњу широм света о чему сведочи то што је већ откупљен за објављивање у читавом низу земаља, а воде се преговори за његово појављивање и у Србији.
- Србија јесте расадник стрип талената, али је проблем што и у стрипу, као и у привреди, махом извози сировине а увози готове производе. Да појасним: Сматрам да моје колеге цртачи раде сјајну ствар за српски стрип тако што нашу домаћу „школу“ стрипа представљају у тако лепом светлу у свету. Бане Керац се представио као цртач Загорових а Рајко Милошевић Гера као цртач Тексових авантура за италијански “Бонели”. Гера и Стеван Субић потписују Конана за француски “Гленат” док је Мирко Чолак аутор Конанових авантура за амерички “Дарк Хорсе”, Владимир Крстић Лаци је радио “Шерлока Холмса” за француски “Солел” и тако даље. Списак је дугачак јер преко 50 наших цртача ради за велике француске, италијанске и америчке издаваче, што је неоспорно велики успех, али је лоша ствар то што на француском стрип тржишту ради само један наш сценариста. На америчком такође, а ето од скора и на кинеском, а то све значи да на тим сценама готово да нема наших прича, наших гласова. Уместо тога, извозимо стрип цртача који црта по сценарију страног сценаристе причу која је релевантна њему и страној публици, а не нама овде – а онда парадоксално том страном издавачу платимо права да стрип који је цртао српски цртач објавимо у Србији – казује Стојановић.
Он понавља и наглашава да би јако волео да не извозимо сировине, да не будемо само најамници, већ да наше стрипове, приче настале на овим просторима, пласирамо на Западу.
- То је пуно тежи пут јер је западно тржиште готово херметички затворено за наше приче, али није немогуће. Са Драженом Ковачевићем, Десимиром Миљићем, Румуном Даном Јаношем и Бојаном Ковачевићем француском “Делцоурту” већ четврту годину пласирамо нашу, да тако кажем, визуру четвртог крсташког похода и пада Цариграда, нешто што је битно нама овде а што су пристали да продуцирају и објаве они тамо. Са Синишом Бановићем, Ђорђем Крајиновићем и Аљошом Томићем смо такође, као комплетна домаћа екипа, “продали” америчком “Афтерсхоцку” причу о томе како Yek Трбосек није ухваћен јер је заправо побегао на Дивљи запад – каже Стојановић. - Изашли смо на та страна стрип тржишта са читавим ауторским тимовима, са нашим пројектима и то смо, да ствар буде занимљивија али и упечатљивија, урадили у жанровима који важе као матични у земљама у којима смо објавили. Француска је престоница историјског стрипа, Америка земља у којој је поникао вестерн, а Далеки Исток се дичи својом научном фантастиком, коју у доброј мери и живе – а сад Франуцузи читају српски историјски стрип, Американци српски вестерн а Кинези српску научну фантастику.
Илија Бакић
