Миграције у уметности, уметност миграција у Галерији Матице српске

„Миграције у уметности - уметност миграција“ назив је нове изложбе која се вечерас у 19 часова отвара у Галерији Матице српске у оквиру програмског лука „Сеобе“ Европске престонице културе.
galerija matice srpske, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Дневник/Филип Бакић

Изложба истражује миграције као феномен данашњег друштва преиспитујући историјски и савремени контекст, као и разлоге и ефекте миграција на друштва и појединце. У времену актуелне светске миграционе кризе, ова изложба посматра, испитује и разуме овај феномен који погађа свако становништво и покреће многа етичка и културолошка питања. Др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске је, на јучерашњој конференцији за медије, указала да су се одлучили да представе овај феномен кроз језик уметности сматрајући да се о њему може говорити како кроз дела историјског сликарства тако и савремене уметности и на европском и на националном нивоу.

Ауторски тим изложбе, који чине уметник, кустос и конзерватор мр Данило Вуксановић, историчарка уметности Јелена Огњановић и уметник, кустос и конзерватор Лука Кулић, је у споју различитих уметничких дела покушао да укаже на комплексност проблема миграција и како музејска установа може да промени мишљење о том феномену и утиче на савремено друштво да га доживи другачије.

Дела за изложбу стигла су захваљујући сарадњи са Државном галеријом „Третјаков”, Државним музејом лепих уметности „Пушкин” из Москве, Народном галеријом Словеније, Народним музејем у Београду, Народним музејем у Панчеву, као и из приватних колекција из Москве, Венеције, Бањалуке. По речима управнице ГМС, изложба спаја неспојиво, националне иконе као што је „Сеоба Срба“, али доноси и ново виртуелно виђење и анимацију ове чувене слике Паје Јовановића која се налази у Патријаршији у Београду и због своје величине није могла да стигне, али је дочарана захваљујући савременим медијима кроз филм који говори о том делу. Изложба ће, како је навела Тијана Палковљевић Бугарски бити атрактивна за публику различитих опредељења и оних који воле нове технологије као и поклонике класичног сликарства. Најважније је, како је нагласила да она буде платформа за дијалог о феномену мигарација, нашем односу према мигрантима и у којој мери су кретања становништва данас променила Европу. Порука ове изложбе је да ли смо сви ми мигранти и како се данас односимо према мигрантима.

Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ је навео да се први пут у Србији у оквиру програмских лукова одвијају тематске приче у којима се установе културе и ванинституционална сцена представљају на различите начине, што је, по њему важан помак ка културној политици. Програмски лук су назвали „Сеобе“ због великих литерарних и ликовних дела који чине културни простор Србије веома важним, а врло повезаним са сеобним идентитетом и Новог Сада, што је резултирало 21 националном заједницом, а са друге стране и српском националном причом, а на крају то јесте и прича Европе. У 45 дана, како је рекао Миленковић кроз више од 300 програма прати се идентична прича у којој су миграције покретач те културе која се кроз различите начине обрађује. На тај начин су повезани и потпуно различити уметнички изрази који ће н аредних дана бити предсзтављени у Новом Саду кроз концерте класичне музике, њорлд мусиц жанра, као и изложбе сликарства, архитектуре, археологије, фотографије, књижевност.

- Миграције увек са собом носе предрасуде, а нама као Новосађанима је било важно да представимо да су оне, без обзира на њихов узрок, на крају доносиле плодоносне резултате за сваки град – рекао је Миленковић. - Желели смо да прикажемо да је та различитост наша снага, и да миграције не морају да носе предзнак предрасуде и страха, него љубави једних према другима а као што је Тишма говорио „ја се туђих нетуђим“. Уметност не може да мења свет, али може да поставља питања.

Изложбу симболично отвара чувена слика Уроша Предића „Свети Никола спасава бродо- ломнике“, а подељена је на три сегмента. У првом су представљена дело „Богородица утешитељка“ чувеног Ел Грека, као и слике француске уметнице из 18. века Елизабет Луиз Виже Лебрен и Марка Шагала који су стварали у различитим епохама, а чија је уметност утицала и обликовала европску културу. Други сегмент посвећен је савременим уметницима који преиспитују деловање савременог стваралаштва у времену миграционе кризе 21. века, а представљени су кроз видео перформанса Таус Макачеве из Русије, радове уметничког пара Рене Редле и Владана Јеремића и два монументална дела босанскохерцеговачка аутора Сафета Зеца, полиптих „Брод“ из циклуса „Егзодус“ и Младена Миљановића „Дидактички зид“. Трећи сегмент бавио се уметничким случајем чувене историјске композиције „Сеоба Срба“ Паје Јовановића. По речима аутора изложбе сплет историјских околности обележио је судбину овог дела које је „мигрирало“ од Беча, Панчева, Швајцарске и назад, преко Београда и Загреба, где је умножено крајем 19. века. Ишчитавајући хронику исписану о необичном путовању слике „Сеоба Срба“ потврђује се чињеница да се ова слика, осим што представља важан догађај српске историје, одликује и веома замршеном историјом током друге половине 20. века.

На вечерашњем отварању изложбе говориће Тијана Палковљевић Бугарски, Сандро Дебоно, стручни саветник Галерије Матице српске и почасни директор и оснивач музеја Муза на Малти и водитељ програма када је Валета била европска престоница културе и Маја Гојковић, потпредседник Владе и министар културе и информисања Србије.

Изложбу прати истоимени каталог, као и публикација (По)гледи ка миграцијама. Есеји о феномену са радовима аутора из различитих области међу којима су др Алексеј Кишјухас, др Бранко Бешлин, мр Данило Вуксановић, др Сандро Дебоно, Јелена Огњановић, Лука Кулић и др Владимир Гвозден. Изложба траје до 30. априла и имаће богат пратећи програм са низом предавања петком увече, док ће викендом бити ауторска и стручна вођења.    

    Н. Попов

EUR/RSD 117.4284
Најновије вести