Ненад Шапоња, директор КЦВ Милош Црњански: За већу видљивост војвођанских уметника

Културни центар Војводине „Милош Црњански”, као кровна институција свих културних центара у АПВ, мора бити много видљивији и препознатљивији, каже нам књижевник и издавач Ненад Шапоња, који од скора на челу ове институције:
r
Фото: КЦВ „Милош Црњански”

– Посвећени смо различитим сегментима културе на домаћој сцени, од књижевности, музике, ликовне и визуелне уметности... све до презентације војвођанске културе у свету. И моја је визија даљег развоја КЦВ усмерена управо ка повећању видљивости свих елемената културе у Војводини, баш као и суштинска сарадња са битним институцијама културе у целој Републици. Такође, важан аспект деловања биће усмерен ка окружењу и уопште региону, затим нашој дијаспори, од Аустрије, Немачке, Швајцарске до Француске и Италије, али треба ићи још даље, до Русије, Кине, Јужне Америке... и покушати учинити што видљивијим војвођанске уметнике.

По речима Ненада Шапоње, назире се решење и великог проблема с којим се КЦВ практично од свог оснивања суочава, а то је чињеница да матични простор у Новом Саду, у којем је при томе подстанар, није адекватан за већину програма. Наиме, под кровом новог „Музеја 20/21”, који ће по замисли Покрајинске владе бити установљен у бившој згради Радио Новог Сада, планирано је да своје место нађе и Културни центар Војводине.

– Када тај пројекат буде завршен, Културни центар Војводине ће, наравно, остати посебна институција, али ћемо моћи да у Студију М реализујемо многе своје програме, што је велика ствар за нас. Тиме се стичу услови да и актуелну, изузетно значајну концертну активност, редефинишемо, исто се може рећи и за књижевне програме, за које такође актуелни простор није адекватан, а да и не говоримо о ликовној уметности. Самим тим ће се Културни центар Војводине видети другачије, и према унутра и према споља. Иначе, сам „Музеј 20/21”, то могу да кажем као члан радне групе која је укључена у реализацију овог пројекта, биће нешто изузетно, замишљено за 22. век, за генерације које ће тек доћи.


ДНК или шта јесмо и где смо

„Друштво новосадских књижевника, које је основано пре три године, инаугурисало се као важна културна кота у нашем граду”, истиче Ненад Шапоња, иначе председник ДНК. „Између осталог, врло се озбиљно бавимо издаваштвом, и то на специфичан начин, објављујемо књиге које се тичу систематизовања и вредновања онога што наша култура јесте, наравно пре свега унутар новосадских оквира. Објавили смо тако антологије новосадске и приче и поезије, затим панораме онога што је књижевна слика ових простора, као и три алманаха - поезије, прозе и есеја, својеврсне личне карте чланова ДНК, које ћемо ускоро имати и на енглеском језику. Види се, дакле, шта јесмо и где смо. Са том идејом је, уосталом, Друштво новосадских књиженика и основано и чини ми се да је оправдало своје постојање”.


Значајна енергија у предстојећем периоду, најављује директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”, биће уложена и у остваривање синергије и кохезије са културним центрима широм Војводине. Неопходна је, појашњава Ненад Шапоња, много боља комуникација и интеракција, између осталог и како би се на најбољи могући начин реализовала давнашња идеја о делегирању врхунских програма КЦВ од Суботице до Панчева, али и како би у Нови Сад долазили одабрани програми из Врбаса, Вршца, Руме... 

– Од како је основан, Културни центар Војводине, односно Завод за културу, како се тада звао, имао је задатак да открива и приказује оно највредније у култури Војводине данас, сутра, али и да истражује оно што је било. И ништа се у тим стратешким опредељењима неће мењати, неће ниједна врста уметности добити примат у односу на неку другу, већ ћемо покушати да на свим пољима сагледавамо оно што јесте, што је највредније, најрелевантније. И морамо да нађемо прави начин да представимо себе другима.

Један од највећих искорака у том правцу биће превођење на енглески језик одабраних књига војвођанских аутора, које су већ прошле вредносну проверу на домаћем терену. Наиме, у оквиру издавачке делатности КЦВ, која је веома богата и шаролика, идеја је да сваке године неколико књига буде преведено на енглески језик, како би потом биле понуђене уредницима издавачких кућа из других земаља, од Немачке до Емирата.

– Данас сви читају на енглеском језику, будући да је енглески lingua franca нашег времена, и постоји велика шанса да ће онда те књиге, у другом кораку, лакше бити преведене на руски, италијански, шпански, турски, арапски и кинески, на крају крајева. Исто је тако важно и да установимо неки модел који би омогућио да овде доведемо те уреднике, да се упознају са нашом културом, са нашим писцима, да посведоче о томе како ми нисмо само нека слова на глобусу, већ конкретни људи с конкретним делима, која их могу интересовати. Једноставно, понуду другима морате осмислити тако да они на које циљате могу да је прихвате. Све мудре културе тако раде.

        Мирослав Стајић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести