Ову драму објављену у целости у новој “Сцени”, прати и драматуршка белешка Милоша Латиновића.
Следе странице посвећене протеклом Битефу, кроз исцрпну анализу целокупног програма, из пера Александра Милосављевића, који у овом броју, између осталог, пишеи о 58. МЕСС-у. Сценским дизајном на 52. Битефу бавила се Драгана Вилотић у свом тексту, објављеном у овом броју “Сцене”, док Маша Сеничић подсећа на пратећи програм намењен младима “Битеф полифонију”.
Објављен је и интерву са редитељем Андрашом Урбаном, добитником награде “Бојан Ступица”.
Прво сам мислио да ћу бити писац. Чим сам престао да мислим да ћу свирати рокенрол. Па сам се некако кроз писање уплео у позориште, почео с вршњацима да пишем комаде, режирам и да играмо те представе, хепенинге и перформансе које смо сами радили. Било је то већ у средњој школи. Једне године постало ми је јасно да нећу на глуму него на режију. Никада нисмо били привржени такозваном драмском театру. Том устаљеном моделу који ни сам не зна више о чему говори и да ли уопште говори о нечему, или само одржава привид театра. Били смо на свој начин екстремни, све остало је значило компромис. Хоћу да кажем да је позориште ипак жива форма и жива материја, подсећа Андраш Урбан.
Драмским писањем за децу и младе у Црној Гори бавила се Маја Мрђеновић, док о мађарској луткарској сцени пише Тимеа Пап. Сматрајући да је “Небески одред” Ђорђа Лебовића и Александра Обреновића једно од најзначајнијих остварења у српској драми 20.века, Милена Ж.Кулић у својој анализи указује на трагични усуд у овој причи која прати мучну судбину седморице логорских затвореника.
Један одељак “Сцене” посвећен је нашем познатом сликару Милану Коњовићу, о чијем доприносу и учешћу у позоришној уметности пишу Милана Квас, Чедомир Јаничић, Синиша И.Ковачевић и Миливоје Млађеновић.
Историјску сцену нашег позоришта истражују Исидора Поповић, Ненад Предојевић, Зоран Максимовић и Милена Лесковац.
Поводом стогодишњице драме “Маске” Милоша Црњанског, Марина Миливојевић Мађарев пише о променама у начину разумевања и границама тумачења, указујући да “појава нових теорија крајем 20. и почетком 21.века нуди нове могућности за тумачење дела које ће бити блиско томе како савремена теорија разумева уметност”.
Уз остале редовне рубрике и прилоге, овај број “Сцене” затвара у целости објављена драма “Илда Гершнер” Јелене Кајго, уз драматуршку белешку Жељка Јовановића.
Н. П-ј.
