НОВИ САД ГРАД КУЛТУРЕ: „Успаванка” продрмала Стеријино позорје

НОВИ САД: Од тренутка када је текст „Успаванка за Алексију Рајчић” Ђорђа Косића победио на конкурсу Стеријиног позорја било је јасно да уметнички тим пред собом има веома квалитетан материјал.
p
Фото: S. Doroški

Пре само неколико дана, управо на том најчувенијем позоришном фестивалу, „Успаванка за Алексију Рајчић” редитеља Југа Ђорђевића, тријумфовала је са чак пет награда - Стеријина награда за најбољу представу, Стеријина награда за текст савремене драме, Вањи Ејдус припала је Стеријина награда за глумачко остварење, Невена Глушица добила је Стеријину награду за оригиналну сценску музику, а Љиљана Мркић Поповић Стеријину награду за сценски говор.

Такав подвиг представе, која је рађена у копродукцији Народног позоришта у Београду, Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ и Стеријиног позорја, уједно је и велики успех за Народно позориште у Београду, јер је то први пут да је представа те установе однела толико награда.

- Признање које смо добили представља за мене лично круну успеха за крај сезоне - рекао је редитељ Југ Ђорђевић. - Поносан сам на цео тим сарадница и сарадника и извођачица и извођача који су учествовали и који чине нашу представу. Мислим да је ово показатељ да се ризик у позоришту исплати, када кажем ризик мислим на спремност свих да пробају неке нове форме и истраже нека нова поља интерпретације. Нисмо могли ни да претпоставимо овако богат фестивалски живот. Можда оно што мене лично највише радује јесу позитивни коментари странаца који су погледали „Успаванку”, што негде значи да смо један локални контекст подигли на универзални ниво, што је за мене лично као аутора велики успех.

Фото: V. Veličković

И више него успешан живот представе радује и драматуршкињу Тијану Грумић.

- Признање за представу „Успаванка за Алексију Рајчић” на 68. Стеријином позорју, као и друге награде за чланове ауторског тима, велика су ствар, пре свега због чињенице да су млади људи стварали ову представу, чиме се заправо даје подстицај новим и свежим ауторским поетикама на нашим сценама - рекла је Грумић. - Рад на тексту је мени, као драматуршкињи, а верујем и Југу, као редитељу, био веома инспиративан и узбудљив, па онда додатно радује да представа има успешан живот, како репертоарски, односно код редовне публике позоришта, тако и фестивалски.

Тијана Грумић додаје да је саму видљивост представе повећала чиње-ница да је њена премијера била баш у у години када је Нови Сад носио престижну титулу Европске престонице културе.

Већа видљивост позоришних продукција - Мислим да је сјајно да је ЕПК осим других активности на пољу културе, као организација подржала и позоришно стваралаштво. То је сигурно повећало видљивост тих позоришних продукција, али и дало подстицај ауторкама и ауторима који су учествовали у њиховом стварању. То што те представе настављају да живе и након титуларне године треба да буде подстицај наредним престоницама културе да такође улажу у позориште и позоришне продукције - истиче Грумић.

Истог мишљења је и Ђорђевић.

- Свакако је важно да су се у години када је Нови Сад био Европска престоница културе на позоришном плану Европи представили уметници који чине ауторски тим наше представе, као што су Ђорђе Косић, Невена Глушица, Тијана Грумић, Андреја Рондовић, Велимирка Дамјановић, Даница Крстић, Дамјан Кецојевић. Искрено моја лична жеља јесте да „Алексија” буде играна барем једном месечно у Новом Саду, што је логистички врло захтевно - сматра Ђорђевић.

За Тијану Грумић, управо је Европска престоница културе донела ново промишљање о приступу културној продукцији.

Фото: V. Veličković

- У земљи у којој се мање од 1 одсто буyета издваја за културу, велика је ствар имати град који је на један дужи период био посвећен искључиво бризи о култури. Надам се да ћемо у будућности тек виђати неке позитивне промене на том плану и другим гра-довима, а да ће оне делом сигурно бити подстакнуте и деловањем ЕПК - рекла је Грумић.

Питање положаја жена под позоришним светлом

Нови Сад је кроз ЕПК титулу настојао да у оквиру више од 100 програма, које је обухватио програмски лук „Хероине”, представи женску културу, уметност и стваралаштво, преиспитивањем женског историјског наслеђа и на тај начин утиче на стварање родно равноправнијег друштва, чега је део била управо и представа „Успаванка за Алексију Рајчић”. То није једина представа која је на позоришним даскама прошле године подстакла питање равноправности жена, а Тијана Грумић била је, са још пет својих домаћих и регионалних колегиница, драматуршкиња на представи „Милева”, у режији Анице Томић.  - Слажем се да је било апсолутно неопходно да читав један сегмент буде посвећен женама и веома сам срећна што се то десило. Мислим да је пројект „Милева” на најбољи начин спојио теме историјског наслеђа наше земље, популаризације науке, али пре свега женског питања и положаја жена у свим сферама друштва. Осим тога, укључивши чак пет списатељица, али и редитељку и драматуршкињу, овај пројекат повезао нас је на регионалном нивоу, будући да смо биле из три различите земље које суштински деле културни и језички простор - присећа се Тијана.

Оштрица културних садржаја

Уз Милеву Марић Ајнштајн, Милица Стојадиновић Српкиња, Марија Трандафил, Милица Томић, Надежда Петровић, Исидора Жебељан, само су неке од хероина српског, али и европског стваралаштва, које су биле инспирација за хероине данашњице – визуелне уметнице, глумице, драматуршкиње, редитељке, новинарке, музичарке, активисткиње и бројне друге које су чиниле програмски лук „Хероине”. За новинарку и уредницу, Тамару Сријемац, култура је увек важан канал комуникације када је реч о мењању друштвене свести и обрачунавању са стереотипима.

- Сагледавање положаја жене у неком друштву заиста може много тога да покаже колико је то друштво развијено, односно неразвијено - каже Сријемац. - Ако постоји европски пројекат, који подразумева програм који се реализује годину дана, какав је ЕПК, заиста је нужно и обавезно стављање у фокус, између осталог, и женског питања. Било је преважних и квалитетних садржаја у оквиру програмског лука „Хероине”. Плашим се само да је он опет остао на маргинама. Да је поново све остало у сличном кругу људи који прате такве садржаје и то је можда главни задатак за даље. Доћи до ширег круга људи, али и континуитет. Желимо женску перспективу, женско стваралаштво, феминистичке културне садржаје сваки дан.

Тамара Сријемац је и једна од оснивачица Аутономног фестивала жена, који је такође био део „Хероина“.

- Уметност јесте делотворна јер ће она лакше и пријемчивије искомуницирати неку тему, неку друштвену аномалију са публиком и покренути на размишљање, на промену. Та оштрица коју културни садржаји могу да имају, критика, анализа друштва, пропитивање стварности, друштвена анга-жованост управо јесу моји критеријуми за одабир културних садржаја које конзумирам и у позоришту, музици, филму, књижевности. Исто тако и мојим другарицама, саборкињама из АФЖ-а, па самим тим и наш фестивал окупља уметнице које се на свом пољу деловања боре против насиља, за боље друштво, активистички се баве уметношћу и својим успесима разбијају стереотипе да је жени место у кући, а не у јавној сфери. И увек нам је важан не само уметнички део фестивала него и социјални. Отуда отварамо феминистичке теме у јавном простору и нудимо женску перспективу. Та целовитост коју чини женско стваралаштво, уметност, покретање горућих родних тема је нешто што је од првог дана мисија АФЖ-а - истиче Сријемац.


Даме о хероинама

Пре годину дана одржан је и први фестивал „Вила“ који је окупио европске, регионалне и домаће хероине уметности, у срцу најстаријег националног парка у Србији, у Врднику и то у част песникиње, новинарке, гитарискиње, Милице Стојадиновић Српкиње. Ево шта су неке од њих истакле ко су за њих хероине.

Наташа ТапушковиЋ, глумица „Хероине су по мени све оне храбре жене и своје за које нема везе којим се послом баве већ је најважније да буду доследне у својој идеји шта год та идеја била. То су жене које праве искораке.”

Натали Диздар, певачица „Мислим да од жена данас, у том смислу хероина, има пуно очекивања и пуно је тога што морају обавити у животном веку.”

Амира Медуњанин, певачица

„Свака жена која успе у данашњем времену остати своја и држати се свог правца и не одустати никад од себе и од својих снова и својих некаквих жеља је хероина. У данашње време очекује се пуно од жене.“

Наташа Миљковић, новинарка и водитељка

„Ако покажемо да заборављамо велике жене шта кажемо нашим ћеркама онда, какву им поруку шаљемо. Ја сам за то да треба одати поштовање онима којих више нема, а на чија смо дела поносни, али још више ми недостаје да хероинама за живота кажемо да су велике.”

Тарја Турунен, певачица

„Увек морам да поменем да за мене хероина моја мајка, да више није међу нама, али да је била веома јака жена и да сам је разумела тек касније у свом животу када сам и сама постала мајка и тада сам почела да схватам каква је она заиста била као особа. Увек је била ту да подржи моју уметност”.


Она додаје да не можемо говорити о безбедном окружењу за жене, када је само у овој години 18 жена изгубило живот у породично-партнерском контексту. С једне стране, додаје, имамо огроман напредак када је реч о доношењу закона, усвојене су Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, затим и Стратегија за родну равноправност од 2021. до 2030. године. - Рекло би се да на папиру све штима. И заиста ти помаци итекако јесу важни, не желим да их минимализујем, али с друге стране ми упркос томе имамо поражавајућу статистику. Поражавајућу и забрињавајућу реалност, рекла бих. Фали спремност државе да пошаље сваки пут недвосмислену и јасну поруку да је насиље према женама недопустиво, кажњиво. Не само на декларативном нивоу. Да се закони спроводе, да се позивају на одговорност професионалци који захваљући свом нечињењу и погрешном поступању нису спречили фемицид који је могао бити спречен - закључује Сријемац.

Б. Павковић

 

EUR/RSD 117.0621
Најновије вести