Родила се давне 1918. године у Старом Бечеју, а током своје каријере глумила је у више од 100 представа у позоришту, и више од 50 телевизијских серија и филмова.
Била је добитница многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад.
Бранка Веселиновић је студирала Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године.
У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Београд.
Показивала је велики таленат за хумор и сатиру.
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“.
У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), Народном (1944–1947) и Југословенском драмском позоришту (1947–1978).
Играла је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи "Мајка храброст и њена деца".
У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко четрдесет улога.
За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964. године.
Глумица која је остварила све своје амбиције
Глумица Бранка Веселиновић, која је данас преминула у 104. години, била је свестрана личност, као награђивана уметница, истакнута добротворка, и полиглоткиња.
Рођена као Бранка Ћосић студирала је глуму у Народном позоришту у Београду од 1936. године, а од 1938. до 1940. је играла у Народном позоришту Дунавске бановине, каснијем Српском народном позоришту у Новом Саду.
У Београду је глумила у Уметничком позоришту од 1940. до 1942, а после Другог светског рата у Народном позоришту од 1944. до 1947. године, да би 1948. играла у првој представи новооснованог Југословенског драмског позоришта (ЈДП) "Краљ Бетајнове" 1948. године.
У матичном ЈДП-у је играла до 1978. у преко 40 улога, а за Гину у Нушићевој "Ожалошћеној породици“ добила "Стеријину награду“ 1964. године.
Прослављајући свој 100. рођендан, Веселиновић је на свечаности у ЈДП-у била рекла да је ту срела љубав свог живота глумца Млађу Веселиновића (1915-2012), и "упознала дивне уметнике и колеге, остварила своје професионалне амбиције".
"Само живот у хуманизму, доброти, у жељи да помажеш вреди“, поручила је тада глумица.
Била је добитница Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Стеријине награде, Вукове награде, Награде Мали принц за животно дело Међународог фестивала позоришта других.
Веселиновић је била почасни становник Новог Сада, Београда и Дечјег села, чланица Дипломатског хора жена и дописни члан Српске развојне академије, а од 1980. амбасадор УНИЦЕФ-а.
Са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ инвалидној деци, а у позној старости је обилазила Домове за незбринуту децу, Домове за стара лица и инвалиде где би рецитовала стихове и изводила монологе.
Захваљујући њој и њеном супругу од 2012. године додељује се Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“, чији су досадашњи добитници Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.
Веселиновић је била и ватрогасац, писала је песме, сликала и изводила представе са луткама које је сама правила, а као полиглоткиња је говорила енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик.
