Љубав између двоје људи увек је представљала неисцрпну инспирацију за издаваче честитки, па су оне временом постале изузетно популарне, чему је допринео и развој штампарских техника захваљујући којима се појавио велики број различитих мотива и сваки је имао своју симболику и скривену поруку. Све љубавне честитке из прве половине 20. века које су стизале у Војводину штампане су на територији данашње Мађарске, Аустрије, Немачке, Италије, Француске, Енглеске и Америке и тек касније су штампане и код нас.
Како објашњава кустос саветник - историчар Милкица Поповић из Музеја Војводине у Новом Саду, у ком се чувају честитке различитих врста, најчешће је коришћен мотив двоје младих свечано одевених у разговору, шетњи или загрљају приказаних у природи или ентеријеру.
- Код тих честитки се веома често срећу репродукције уметничких дела, а најпопуларнији мотиви су, поред заљубљеног пара, били портрет жене, цвеће и срце у комбинацији са мноштвом стилизованих украса – појашњава Милкица Поповић. – Портрети су најчешће стилизовани прикази замишљених дама, сетног погледа, са музичким инструментом или модним детаљима, попут шешира, сунцобрана, лепеза... Када је приказивана цела фигура, жена је смештана у природу, на неко романтично место, и обично је била у стојећем или седећем положају, са цвећем, корпом, књигом, везом, или питомом животињом крај себе. С обзиром на то да су жене приказиване у најлепшим одевним креацијама, које су носиле стилски печат тог времена, за стручњаке честитке представљају и драгоцен извор за проучавање моде тог период. Док су даме на честиткама с краја 19. и почетка 20. века приказиване као чедне и сетне, на оним из друге половине 20. века, сходно новим друштвеним приликама, представљене су слободније, у интимнијим тренуцима, а откривени делови тела носили су директну поруку.
Један од универзалних симбола романтике и љубави је цвеће, а према речима наше саговорнице оно је углавном било карактеристично за љубавну преписку, иако су цветови различитих биљака били мотиви и многих других честитки, као што су новогодишње, божићне, ускршње, рођенданске или славске.
- Оно је симбол младости, а због звездасте структуре круничних листова често је доживљавано као симбол сунца. Цветови се не схватају само као невини весници пролећа већ и као симболи телесног задовољства. Најчешће су се користили мотви ружа, љиљана, љубичица, висибаба, лала, нарциса, јоргована, пољског цвећа, као и многе пузавице - набраја Милкица Поповић. – Када се каже „љубав“ већини прво на памет падне ружа, што не чуди јер је још у античком добу била симбол вечне љубави. Црвене, беле и розе руже могу бити приказане самостално, у букету или венцу. Бела симболише невиност, црвена љубав, а розе пролеће и празнике везане за радост.
Поред руже на честиткама се појављује љиљан који је био веома цењен цвет и пре него што је му је приписана одређена симболика, пошто је у хришћанству симболисао чисту, девичанску љубав.
- Љубичица је мали цвет интензивног мириса, који нас, према народном веровању, учи скромности, јер упркос томе што је мали, представља значајне и велике ствари као што је љубав и пролеће. Плава боја латица, која је повезивана са верношћу и постојаношћу, учинила је љубичицу цењеним љубавним даром – каже Милкица Поповић. - У данашње време срце је можда најпопуларнији симбол за изјављивање љубави. У љубавној поезији насталој након касног средњег века оно је постало романтично, а у уметности је представљано нереалистично и стилизовано. Горња ивица срца, која подсећа на облик дојки, довођена је у везу са земаљском, али и са мистично-небеском љубављу. Чест је био и мотив голуба, јер његов миран и нежан карактер представља благост и љубави, а голуб и голубица у пару симболишу заљубљеност.
Колико је било битно сликом исказати осећања, једнако значајно за заљубљене била је и полеђина честитке попуњена лепим речима којим је писац желео да саопшти емоцију.
- Љубавна порука морала је да задовољи тадашње кодексе понашања, али и да изрази најтананије емоције које пошиљалац гаји према примаоцу – појашњава Милкица Поповић. – Тај текст је био јаван и свако га је могао видети: од разносача писама или поштара до оног ко ју је имао у рукама. Првобитно је почињао са „Поштована госпођице...“, да би касније био замењен са „Драга...“, а завршавао се фразама „Поздравља Вас ... Пишите!“, „Ваш одани ...“, „Много вас љуби Ваш...“, „Рукољуб ...“, „Много много Вас здрави ... и одговор чека са нестрпљењем...“, „У мислима сам са Вама...“. У првим љубавним честиткама приметна је уздржаност аутора, док су касније текстови постали много слободнији. У љубавној преписци су често навођени стихови познатих песника којима се изражавала љубав. Наравно, поруку на честиткама одликује краснопис, а писана је на српском, мађарском, француском, немачком, енглеском, италијанском језику.
Нажалост, у модерном времену које је пуно журбе, у ком млади имају мало времена и много обавеза, а уз то на дохват руке су им мобилни телефони и друштвене мреже лепе речи и изјаве љубави све су ређе. Удварање, изјава љубави заказивање састанака решава се једним кликом и тзв. емоyијем, односно малом сличицом црвеног срца.
Силвиа Ковач
