За досељеницима који су тражили благородну земљу и воду или злато и сребро ишли су новинари и слични познаваоци слова (неписменост је била готово правило) и исписивали стварне догодовштине које су, по потреби, умели да “украсе”. Становници урбанизованих обала радо су читали такве приче са “дивље границе”. Тако је вестерн брзо постао популаран и наставио то да буде кроз писане медије и, касније, радио емисије односно филмове на великим и малим екранима.
Мада му већ пар деценија популарност опада, овај жанр и даље има публику. Део популарности вестерн свакако дугује и стрипу који је у својој једновековној историји, у свим облицима (новински, магазински, књишки), “врбовао” генерације дечака и водио их у авантуре које се памте заувек. Ту популарност и атрактивност искористили су и Ђанкарло Берарди (1947), сценариста и Иво Милацо (1949), цртач, стварајући 1974. стрип јунака Кена Паркера (најпре у магазинском, па у књишком формату). Двојац је почетну причу градио под утицајем филма „Џеремаја Yонсон“ из 1972. у коме усамљеног, правдољубивог трапера игра Роберт Ретфорд (па Кен помало личи на њега) на шта су надовезали искуства „шпагети вестерна“ и америчког „антивестерна“.
Серијал започиње после Грађанског рата а на почетку последњих великих ратова војске САД и Индијанаца. Паркер је трапер, наоружан дугом пушком кремењачом и великим ножем; његови ставови примеренији су добу Дејвија Крокета, правдољубивости и солидарности пионира-граничара; навикао је на тешкоће и одрицања, док су његови противници склони хедонизму, бахатом расипању, непромишљености, лаким решењима и неконтролисаном пуцању. Због разлика у животним светоназорима Кен је у сукобу са новим временом и људима који прљају све кутке некада чисте, невине земље.
Четири деценије од појављивања у Италији и после едиција које су овај стрип објављивале на просторима СФРЈ и њених наследница (од легендарног Дневниковог „Лунов магнус стрипа“), агилни „Darwood “ је започео објављивање комплетног серијала у књигама које садрже по две епизоде. Четврти том, са епизодама “Под небом Мексика” и “Велика пљачка у Сан Франциску” (из 1977), прати Паркерову потеру за плаћеним убицом Доналдом Велшом, одговорним за уништење племена Индијанаца; наравно, Велш је само извршилац прљавих планова бизнисмена који траже зараду. Паркер покушава да уђе Велшу у траг иако је прошла година од његовог доласка у Мексико (у међувремену Паркер је, пошто је од ране на глави изгубио памчење, живео са Индијанцима из племена Хункпапа). Ипак, трагачу се срећа осмехује захваљујући помоћи чудног пара - лепе Кармен и дивовског Рамона - те сусрету са пријатељем - старим Дашом, Дашијелом Фоксом. Велш, пак, шурује са локалним генералом који има председничке амбиције; компањони, међутим, не верују један другом а генерал се уверава да га је Велш преварио што му се ни мало не допада... У крвавом обрачуну страдају Кармен и Рамон а Велш бежи. Кен и Даш га прате…
Да је Велша тешко убити увериће се и ајкуле на почетку епизоде “Велика пљачка у Сан Франциску”. Но, и Велш има своје слабости: кокетне а способне жене, каква је Дона Ешфорд, сналажљиви yепарош, и злато кога има у државној ковници новца на брду изнад Сан Франциска. Њих двоје припремају велику пљачку док Паркер и Даш покушавају да открију Велшово скровиште. Врло су близу али увек корак иза убице све док Кен не ухвати балон којим Велш бежи са отетим златом. У обрачуну ножевима Велша, коначно, издаје срећа и - правда је намирена…
Илија Бакић
