Ову књигу професора др Мирослава Тимотијевића (1950‒2016) најбољег познаваоца српског барокног сликарства и његовог европског контекста, постхумно су објавили Галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе као знак попштовања према аутору, вишедеценијском сараднику и дугогодишњем председнику Управног одбора ГМС и његовом великом доприносу проучавању српске уметности 18. века. На промоцији у име издавача обратиће се др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, док ће о књизи говорити професорови најближи сарадници и пријатељи: др Мирослава Костић, научни сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, др Бранка Кулић, музејски саветник и председник Управног одбора ГМС и др Владимир Симић, професор на Одељењу историје уметности Филозофског факултета у Београду.
Монографија посвећена животу и делу Теодора Димитријевића Крачуна (1732‒1781) који је својом делатношћу начинио велики искорак ка модернизацији ликовног израза у духу европских врености у другој половини 18. века, резултат је вишегодишњег посвећеног истраживачког рада у области уметности и националне културе професора Мирослава Тимотијевића. Радећи на њој последњих година свог живота, професор Тимотијевић је у студији о Крачуну сублимирао своја богата знања о уметности 18. века, определивши се за укрштање феноменолошке и хронолошке концепције, као и за интерпретативну методологију која тежи не само да опише, исприча околности, већ да покуша да из сагледавања културе и простора у којима је уметник живео, артикулише и појмовни апарат монографије, наводе у ГМС.
Изложба „Крачун“, отворена у октобру прошле године поводом Дана Галерије, моћи ће да се погледа још током овог викенда тако да ће у суботу и недељу у два термина од 13 и од 17 часова бити одржана стручна вођења кроз поставку. Изложба је подељена на три сегмента, централни, чији је аутор др Владимир Симић, посвећен је ликовном стваралаштву Крачуна са 60 углавном икона, док други део омогућава посетиоцима да се упознају са два иконостаса овог уметника из Саборне цркве у Сремским Карловцима и храма у Сремској Митровици кроз интерактивну презентацију као и апликацију проширене реалности која омогућава визуелизацију 3Д модела иконостаса. Трећи део изложбе посвећен је конзервацији на примеру више од два века старих Крачунових дела и нових сазнања у области заштите културног наслеђа. Поставка обухвата експонате из колекција ГМС и Народног музеја у Београду, Музеја СПЦ, ризнице Епархије сремске из Сремских Карловаца и цркве Светог Николе у Старом Сланкамену.
Н. Попов
