У већини тих манастира у протеклих десетак година оформљене су библиотеке захваљујући јединственом пројекту „Каталог библиотека фрушкогорских манастира“. Репортерима листа „Дневник“ указано је поверење и пружена јединствена прилика да посете библиотеку женског манастира Јазак, једну од најлеших. У посебном делу налази се лепо уређена, педантно одржавана просторија, у којој су на полицама брижљиво послагане и заведене књиге.
Вероватно не би било ње као и многих других да 2009. године, на годишњој Скупштини библиотекара Срема у Руми, није отворена изложба на којој су представљене библиотеке фрушкогорских манастира, а где се и родила идеја да би било значајно не само пописати књиге, већ направити прави „преглед ситуације“ и помоћи манастирима да оформе библиотеке, да књиге уреде по библиотечким правилима, да сваку печатирају и заведу.
У манастиру Крушедол налази се необична библиотека - легат правника Димитрија Ћамиловића. Родом је био из Вучитрна на Косову и Метохији, али је између два рата избегао у Америку.
- Током боравка у Америци сетио се да је као студент био у манастиру Крушедол где је сахрањен краљ Милан Обреновић, те се обратио писмом игуману с молбом да, у његово име, запали свећу на гробу краља – казала је Вера Новковић. - Тако је почела преписка између њих двојице током које је Ћамиловић, у размаку од две или три године, сваког дана слао пакет књига манастиру.
- На идеју тог пројекта дошла је библиотекарка - саветница Весна Петровић из Сремске Митровице, која је очекивала да ће цео посао бити завршен за пет година, али се нажалост преварила – објаснила је директорка Српске читаонице у Иригу Вера Новковић, установе која је носилац пројекта. – Он траје 12 година, јер је дуго био запостављен. Поред тога, наилазили смо на неповерење, па смо морали стрпљивошћу, допрети до монаха и стећи поверење. Први који је пружио руку је архимандрит Стефан из манастира Велика Ремета где је и опремљена прва библиотека. Тамо већ деценију одржавамо стручни скуп „Манастири и библиотеке- чувари културне баштине“, на којима су учествовали библиотекари, историчари, и други стручњаци из различитих области.
Сврха формирања манастирске библиотеке, појаснила је Вера Новковић, је очување културне баштине, јер да смо након Другог светског рата поседовали спискове блага наших манастира много лакше бисмо могли потраживати оно што је окупатор украо током вихора рата.
- У манастирским библиотекама најчешће се могу наћи религијске књиге, потом из области уметности, књижевности али оне нису отвореног типа. Њих користе само монаси који ипак излазе у сусрет стручњацима за потребе израда научних радова – нагласила је Вера Новковић. – До сада су готово све библитотеке фрушкогорских манастира опремљене, неке су у лепом простору попут оне у манастиру Јазак или Гргетегу, док су неке нешто скромније. Уз помоћ библиотеке Матице српске, Народне библиотеке, Правослвног богословског факултета, Патријаршијске библиотке, архива и других установа културе манастирима је даривано око 25.000 књига. У сарадњи с Факултетом техничких наука у Новом Саду поклоњен им је и посебан програм за обраду књига, а радимо на томе да монахе обучимо за инвентарисање и унос података у електронску базу.
У оквиру овог пројекта штампани су каталози за старе штампане књиге, за рукописне књиге и каталог поклон библиотеке Димитрија Ћамилковића у манастиру Крушедол, као и публикација „Библиотека фрушкогорских манастира у 21. веку„.
Силвиа Ковач
