Зрењанинци имају привилегију да им се овај велики маг фотографије, чије нас је стваралаштво отворило и спојило са светском уметношћу, представља по трећи пут, при чему актуелна изложба пружа мали ретроспективни избор из уметниковог пребогатог стваралачког опуса, с обзиром на то да су изложене фотографије настале у временском распону од 1955. до 2018.године.
Петернек воли живот, ужива у његовој разноврсности, неомеђености и непредвидљивости… За овог пустоловног трагача, хиперактивног, проницљивог и сналажљивог не постоје удаљености које не може досегнути, препреке које не може савладати да би стигао до циља; до оног што жели да види и сними. Између фотографије и живота код Петернека постоји знак једнакости и то јединство је, за уметника, суштински смисао. Зато на његовим фотографијама затичемо многолику појавност: снима људе, њихове портрете, феномене свакодневнице, злодухе рата, магију женског тела… Све оно што живот доноси и односи. Изазов за Петернека су и различити жанрови па се бави примењеном фотографијом, модном фотографијом, а снимао је и под водом по океанима света… Сам аутор потврђује: „Ја фотографишем све, свуда и увек. Све!“.
За Петернека неизбежно ангажован дијалог с временом видимо на досад не излаганом циклусу фотографија са муралима названим „Београд их није заборавио“, настао током прошлњ године. Мурали, укомпоновани са графитима, представљају део нове иконографије престонице. Мас-медијске личности, глумци, певачи... „окићени“ су атрибутима ововремених идола, ознакама и дресовима фудбалера. Са оронулих фасада сведоче ти мурали, о новокомпонованим ишчешеним вредностима улице. Личности са мурала на фотографијама су у корелацији са пролазницима, па Петернековом досетком композиција добија прекорачена значења.
За сугестивност приче и убедљивост поруке са фотографије, одлучујући је њен ликовни израз. Петернек поседује изузетну ликовну културу и креативни дух. При томе, овај виртуоз фотографског заната са фотоапаратом може да постигне апсулутно све. Не уважава трикове и фазоне које нове компјутерске технологије доносе, него је привржен класичним изражајним средствима. Он је, међутим, и пре појаве дигиталне фотографије, служећи се фотографским техникама које сад припадају аналогном добу, долазио до резултата који су данас у тренду.
Светлост је изузетно значајна у ликовном уобличавању Петрнекове визије. То је нарочито видно на црно-белим фотографијама. Светло –тамно, као и богатство тонова и полутонова, боје расположења и атмосферу мотива са фотографија. Сугестивном визуелном говору доприноси начин кадрирања; Постоје најмање два-три плана која су у корелацији, а они у садејству са другим интересантним композиционим решењима, стварају активан ликовни и мисаони дијалог. Једноставно, дело овог уметника досеже врхунски фотографски артизам. Уосталом, то је фотографија Томислава Петернека.
Изложба је реализована у суорганизацији Удружења „Багљашкулт” и Фотографског документационог центра Зрењанин.
Јасмина Туторов
