Поставку је организовала фондација породице Леклер у бившем капуцинерском самостану, у којем су протеклих неколико година реализоване изложбе Хуана Мироа, Жана Дибифеа, Алберта Ђакометија, Пабла Пикаса и Хенрија Мура. Дакле, Величковић се нашао у јако добром друштву, а слике и цртежи приказани на овој ретроспективи обухватају његово стваралаштво од краја 1950-их до последњих слика, великих платна дугих пет метара.
Владимир Величковић родио се 1935. у Београду где је и завршио архитектуру 1960. Његов је опус обележен и студирањем у Загребу, у Мајсторској радионици Крсте Хегедушића, током 1962 и 1963. Године 1965. награђен је на Бијеналу у Паризу, а већ следеће године одлучио се дефинитивно преселити у француску престоницу. Углед који је у Француској стекао заиста је изузетан: уосталом, од 1983. до 2000. предавао је на паришкој Ликовној академији (познатој École Nationale des Beaux-arts), а 2005. је постао и члан француске Академије лепих уметности - у Српску академију наука и уметности примљен је 1985.
Величковић ускоро у Новом Саду
Како „Дневник” сазнаје, и новосадска публика ће, у организацији Средњоевропског културног центра и галерије „Стуартс”, у другој половини фебруара бити у прилици да види изложбу радова Владимира Величковића. Поставка ће обухватити његове одабране цртеже, графике и слике рађене комбинованом техником.
“Једна од највећих вредности École Nationale des Beaux-arts управо је њен интернационални карактер. Такав је био и атеље професора Владимира Величковића”, присећа се сликар Богдан Павловић, рођен у Београду, који је студирао код Величковића у Паризу, где и данас живи. “Његова је класа била окренута првенствено цртежу и сликарству, али се дијапазон ликовних приступа у њој протезао од апстракције, фантастичне и лирске фигурације до фотореализма и нових експресивних тенденција, а било је и чисто фотографских приступа. Влада Величковић био је изузетна особа и пружио нам је много, а пре свега позитиван став према уметности и животу. Често је говорио: Морате наћи свој ликовни пут и свим се срцем бацити у овај дивни пакао који се зове сликарство.”
Изложба у капуцинерском самостану у Ландерну отворена је до 26. априла, а кустос је познати француски историчар уметности Жан-Лук Шалумо.
М. Стајић
