Снежана Мишић, историчарка уметности: Место уметника у друштву

НОВИ САД: Историчарка уметности др Снежана Мишић, музејска саветница и програмска директорка Галерије Матице српске овогодишња је добитница награде “Михаило Валтровић”. Ово признање Музејског друштва Србије добила је као ауторка изложбе “Ђура Јакшић. Између мита и стварности” која је приређена прошле године, а повезала је две националне музејске установе Галерију Матице српске и Народни музеј у Београду на заједничкој реализацији ове поставке о једном од најзначајнијих српских сликара 19. века.
s
Фото: Privatna arhiva

Дело Ђуре Јакшића одабрали сте за тему ваше докторске дисертације из које је проистекла награђена изложба, а затим недавно и монографска публикација о овом изузетном уметнику. Шта вас је у комплексном уметничком опусу овог ствараоца посебно привукло да вишегодишње истраживање посветите управо његовом делу?

Више је разлога који су ме определили за преиспитивање сликарског опуса Ђуре Јакшића. Ту су свакако савремена истраживања националне и европске уметности и визуелне културе 19. века која су отворила бројна питања везана за друштвене и идеолошке садржаје уметности, и место уметника у друштву, као и чињеница да је прошло више од четрдесет година од последњих објављених студија о његовом сликарству. У вези са тим јесте и жеља да се новим ишчитавањем и тумачењем изнова „рехабилитује” Ђура Јакшић сликар, значај и место које његово сликарство има у систему српске уметности и визуелне културе, али и у ширим европским оквирима.

Насловљавајући изложбу „Између мита и стварности“ представили сте овог “модерног трагичног јунака“, који је био и оспораван и хваљен, као и противуречности које су га пратиле. Уз то његов ликовни опус допуњен је и грађом из живота и књижевног стваралаштва. Колики је изазов за истраживача управо такав свеобухватни приступ делу једног уметника?

Када имате уметника попут Ђуре Јакшића, сликара и књижевника, свеобухватан приступ је једини могући, а самим тим и велики изазов. Уметника и његово стваралаштво не можемо посматрати и разумети изван времена у којем је живео и стварао, тако да је било неопходно позиционирати Јакшића у шири контекст политичких, друштвених и културних догађаја који су детерминисали период његовог стваралаштва који започиње Револуцијом 1848. а чији крај је у 1878, години окончања националне борбе за ослобођење од Отоманске власти и стицања српске независности. С друге стране, сликарски опус Ђуре Јакшића немогуће је тумачити мимо његовог књижевног рада, јер су сликарство и књижевност повезани, истовремено се и интегрално манифестују, што представља једну од особености и вредности његовог уметничког стваралаштва.


Буди уз уметност

Иако ову годину завршавамо у специфичним околностима које нам је наметнула пандемија коронавируса, Галерија Матице српске је током протеклих месеци успела да очува своје програме прилагођавајући се овој за све тешкој ситуацији. На чему сада радите у Галерији?

Током протеклих месеци имали смо врло успешне онлајн кампање попут ГМС с вама код куће, и тренутно актуелну Буди уз уметност. Међутим, како ниједан онлајн садржај колико год добар и квалитетан био не може заменити осећај непосредног контакта са уметничким делом у његовом природном/музејском окружењу, у Галерији се трудимо да, уз поштовање свих препоручених епидемиолошких мера, нашим посетиоцима пружимо програме и садржаје у којима могу индивидуално учествовати и уживати, као што су програми Препусти се уметности у „соби за медитацију”, Породични водич. Иако нас је пандемија корона вируса пореметила у реализацији програма за посетиоце, није у припреми бројних пројеката који нас очекују у наредне две, за нас веома важне, године у којима ћемо обележити титулу „Нови Сад – Европска престоница културе” и велики јубилеј 175 година од оснивања Галерије.


Определили сте се при поставци изложбе за модерни модел презентације који укључује и све савремене технолошке могућности, што је светски тренд данашње музелогије. Колико наша музеологија, по вашем мишљењу иде у корак са овим иновацијама како би и млађој популацији приближили своје поставке?

С обзиром на развој и доминантност савремених информационих технологија на глобалном нивоу у последње две деценије, неминовно је било да их и наши музеји прихвате и имплементирају у свој рад, како онај свакодневни, тако и у домену презентације музејских предмета, изложби, програма. Протеклих неколико месеци услед пандемије корона вируса и препоручених епидемиолошких мера музеји су „принуђени” да готово комплетну програмску активност пренесу на интернет и учине је виралном. Када говоримо о публици/посетиоцима, посебан изазов је привући и придобити млађу популацију, младе људе, и на њима прихватљив и разумљив начин приближити националну културну баштину. Што се тиче Галерије Матице српске ми се годинама уназад трудимо да идемо у корак са савременом музеолошком праксом, да различите моделе презентације усвојимо и прилагодимо нашим условима, нашој публици, у чему смо, слободно могу рећи, успешни, и препознати као пример добре праксе у земљи, али и у региону.

На изложби су представљена Јакшићева дела из различитих музејских колекција, а током њене припреме пронађена је у приватном власништву и једна његова до сада непозната слика. Шта за историчара уметности који се бави националном уметношћу 19. века значе оваква открића и колико је често у прилици да до њих дође?

Таква открића су данас, нажалост, веома ретка, јер се највећи део ликовних опуса српских сликара 19. века већ налази у музејским колекцијама, као и у црквама и манастирским ризницама, док су њихова дела у приватном власништву углавном пописана и каталогизована. Стога појава јавности, мислим пре свега на ону стручну, непознатих дела представља право изненађење и откриће, и истовремено отвара многа питања, која често доводе и до нових сагледавања и тумачења појединих уметничких опуса.

Н. Попов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести